Sad je red na gazde da i oni radnicima povećaju plate

Da li se povećanju zarada mogu nadati i zaposleni u realnom sektoru, za sada se ne može precizno reći jer to zavisi od više faktora, pre svega situacije na tržištu. Kao i uvek, stavovi poslodavaca i sindikata se po tom pitanju razlikuju.

Po rečima predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, da li će plate u realnom sektoru pratiti rast zarada u javnom sektoru zavisi od realne situacije na tržištu.

– Teško je govoriti o povećanju plata kad je ovogodišnji rast BDP-a minimalan – kaže Atanacković. – Nadam se da bi se najavljeno povećanje plata u javnom sektoru moglo odraziti i na zarade u realnom sektoru, mada nisam siguran u to da je moguće da do toga dođe istovremeno. Takođe, nadam se da se povećanje plata u javnom sketoru neće negativno odraziti na privredne tokove u narednoj godini, u kojoj se očekuje i veći rast BDP-a. Mogućnost privrede da proizvede novu vrednost i raspodela te vrednosti u velikoj meri funkcionišu kao spojeni sudovi. Rezultati privrede pretvaraju se u novčane prihode i potrebno je doneti odluku šta je bolje za dalji razvoj – da li da ti prihodi ostanu privredi i iskoriste za nove investicije ili da idu u potrošnju.

On ukazuje na to da će i minimalna zarada od naredne godine biti deset odsto viša te da poslodavci očekuju da će biti ispunjena obećanja i da to neće uticati na nova opterećenja privrede. 

Nebojša Atanacković kaže da se zarade u Srbiji značajno razlikuju – u realnom sektoru ih diktiraju uslovi na tržištu, pa su negde iznad proseka, a negde daleko ispod, ali da je, ipak, u poslednjih nekoliko godina smanjen jaz između primanja u javnom i realnom sektoru, odnosno zarade u realnom sektoru više nisu daleko ispod onih u javnom  sektoru

– U raelnom sektoru plate zavise od odnosa ponude i tražnje pa kad  kadrova određene struke na tržištu nema dovoljno, privreda je u situaciji da za ta radna mesta plati više. Određena zanimanja izuzetno su tražena i plaćena, a osim IT struke, tu je i široka lepeza proizvodnih  zanimanja te se dešava da, bez obzira na visok procenat nezaposlenih, pojedinih kadrova, a pre svega srednjoškolskih zanimanja zanatskih struka, nedostaje – kaže Atanacković.

– Nadam se da se time neće povećati trošak privrede, odnosno da poslodavci koji će od januara isplaćivati više zarade neće morati da plaćaju i više porez na minimalnu zaradu. Minimalna zarada je zapravo socijalna kategorija i u mnogim zemljama se na minimalac ne plaća porez. Manja zahvatanja iz zarade sigurno je da bi pozitivno uticala na povećanje zaposlenosti, smanjenje rada na crno... – kaže Atanacković.

S druge strane, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ukazuje na to da je povećanje minimalne zarade, kao i zarada u javnom sektoru, signal da je potrebno da se povećaju i zarade u realnom sektoru.

– Koliko bi to povećanje moglo biti zavisi od firme, ali očekujem da bi trebalo da bude oko deset odsto, posebno što plate godinama nisu povećavane i zarade u Srbiji najniže su regionu i Evropi – kaže Orbović. – Zato i smatramo da je potrebno povećanje plata u realnom sektoru i uputićemo zahtev poslodavcima da do toga i dođe. 

U Srbiji je, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, na kraju drugog kvartala ove godine ukupno bilo zaposleno oko 2.060.000 ljudi. Od ukupnog broja zaposlenih koje beleži registrovana zaposlenost, u javnom sektoru radilo je 615.560. Zvanični podaci pak kažu i da, ako se uračunaju i oni koji rade povremeno, kao i oni koji hleb zarađuju u sivoj zoni, posao u Srbiji ima 2.880.000 ljudi.

D. Mlađenović