Сад је ред на газде да и они радницима повећају плате

Да ли се повећању зарада могу надати и запослени у реалном сектору, за сада се не може прецизно рећи јер то зависи од више фактора, пре свега ситуације на тржишту. Као и увек, ставови послодаваца и синдиката се по том питању разликују.

По речима председника Уније послодаваца Србије Небојше Атанацковића, да ли ће плате у реалном сектору пратити раст зарада у јавном сектору зависи од реалне ситуације на тржишту.

– Тешко је говорити о повећању плата кад је овогодишњи раст БДП-а минималан – каже Атанацковић. – Надам се да би се најављено повећање плата у јавном сектору могло одразити и на зараде у реалном сектору, мада нисам сигуран у то да је могуће да до тога дође истовремено. Такође, надам се да се повећање плата у јавном скетору неће негативно одразити на привредне токове у наредној години, у којој се очекује и већи раст БДП-а. Могућност привреде да произведе нову вредност и расподела те вредности у великој мери функционишу као спојени судови. Резултати привреде претварају се у новчане приходе и потребно је донети одлуку шта је боље за даљи развој – да ли да ти приходи остану привреди и искористе за нове инвестиције или да иду у потрошњу.

Он указује на то да ће и минимална зарада од наредне године бити десет одсто виша те да послодавци очекују да ће бити испуњена обећања и да то неће утицати на нова оптерећења привреде. 

Небојша Атанацковић каже да се зараде у Србији значајно разликују – у реалном сектору их диктирају услови на тржишту, па су негде изнад просека, а негде далеко испод, али да је, ипак, у последњих неколико година смањен јаз између примања у јавном и реалном сектору, односно зараде у реалном сектору више нису далеко испод оних у јавном  сектору

– У раелном сектору плате зависе од односа понуде и тражње па кад  кадрова одређене струке на тржишту нема довољно, привреда је у ситуацији да за та радна места плати више. Одређена занимања изузетно су тражена и плаћена, а осим ИТ струке, ту је и широка лепеза производних  занимања те се дешава да, без обзира на висок проценат незапослених, појединих кадрова, а пре свега средњошколских занимања занатских струка, недостаје – каже Атанацковић.

– Надам се да се тиме неће повећати трошак привреде, односно да послодавци који ће од јануара исплаћивати више зараде неће морати да плаћају и више порез на минималну зараду. Минимална зарада је заправо социјална категорија и у многим земљама се на минималац не плаћа порез. Мања захватања из зараде сигурно је да би позитивно утицала на повећање запослености, смањење рада на црно... – каже Атанацковић.

С друге стране, председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић указује на то да је повећање минималне зараде, као и зарада у јавном сектору, сигнал да је потребно да се повећају и зараде у реалном сектору.

– Колико би то повећање могло бити зависи од фирме, али очекујем да би требало да буде око десет одсто, посебно што плате годинама нису повећаване и зараде у Србији најниже су региону и Европи – каже Орбовић. – Зато и сматрамо да је потребно повећање плата у реалном сектору и упутићемо захтев послодавцима да до тога и дође. 

У Србији је, на основу података Републичког завода за статистику, на крају другог квартала ове године укупно било запослено око 2.060.000 људи. Од укупног броја запослених које бележи регистрована запосленост, у јавном сектору радило је 615.560. Званични подаци пак кажу и да, ако се урачунају и они који раде повремено, као и они који хлеб зарађују у сивој зони, посао у Србији има 2.880.000 људи.

Д. Млађеновић