RAT NA DRUŠTVENIM MREŽAMA OTKRIO PROBLEM SA KURIRSKIM SLUŽBAMA Evo odgovora na pitanje koje nas muči DA LI POŠTARI SMEJU DA TRAŽE DA SIĐEMO PO PAKET
Slučaj korisnice Tvitera koju je dostavljač iz kurirske službe odbio da dostavi paket na kućni prag, iako je bila na štakama i nije mogla da se kreće, pokrenuo je pravi rat na društvenim mrežama. I dok jedni objašnjavaju da im je sigurnije da siđu i preuzmu paket nego da ga uzalud čekaju, drugi ističu da su platili dostavu do vrata i da hoće da dobiju upravo to za šta su izdvojili novac.
Kurirska služba ne sme da manipuliše potrošačem i ucenjuje ga isporukom pošiljke tako što će on izaći iz svog stana na ulicu ili ispred zgrade, već svaki paket naručiocu mora biti isporučen na njegovu adresu, objašnjavaju zaštitnici prava potrošača.
Postavlja se, dakle, pitanje da li je po zakonu kurir dužan da pošiljku dostavi do vrata kupca, a pravnik Jovan Ristić iz Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” kaže da na njihovu adresu često stižu upravo ovakve pritužbe na račun kurirskih službi.
– Jedno je sigurno – na smatra se urednom dostavom ako se paket ostavi na parking ili ulazu. Kurirske službe imaju svoja pravila koja se dosta razlikuju, ali oni ne mogu da smatraju da su izvršili obavezu tako što to, recimo, pošiljku ostave ispred vrata. Jer, u Zakonu o zaštiti potrošača jasno piše: “Neće se smatrati da je izvršena uredna isporuka robe na adresu koju odredi potrošač ostavljanjem robe ispred vrata kuće ili stana potrošača ili nekog drugog mesta” – objašnjava Ristić, a prenosi Udruženje potrošača “Efektiva”.
Po njegovima rečima, pogledao je opšte uslove poslovanja tri kurirske službe i u njima nije primetio nijedan pravni osnov da pošiljku ne isporuče “na ruke” kupca, u njegovom domu.
Zbog toga, kako kaže, poruka radnika kurirske službe potrošaču da ako želi da preuzme paket mora sići ispred zgrade ili mu paket neće biti dostavljen, predstavlja manipulaciju.
To što im se žuri, nije problem potrošača
– Njima se žuri, teško im je, ali to nije problem potrošača. To je problem kurirske službe koja mora da ima kapacitete za prenos pošiljki. Kurirska služba ne može ono što je njen posao da prebacuje da potrošača. U opštim uslovima naglašene su određene situacije kada se smatra da je pošiljka neuručena. Kada potrošač ne plati, onda kurir ima pravo da ne uruči, ali da kaže “zato što se nama ne penje, naznačićemo da ste odbili da primite pošiljku”, to su igrarije – pojašnjava pravnik Udruženja potrošača “Efektiva”.
Ukoliko, pak, dođe do takve situacije, on preporučuje da potrošač odmah pozove kurirsku službu i pošalje joj mejl reklamacije radi potpune pravne sigurnosti jer, kako kaže, “mejl ostavlja trag za obraćanje kurirskoj službi”.
Ristić napominje da se pod uručenjem podrazumeva “dostava na adresu primaoca kao і isporuka u prostorijama poslovnica poštanskog operatora ili drugim ugovorom definisanih lokacija ili definisanim usmenim dogovorom korisnika usluga sa operatorom ili kurirom”.
Mnogi izmišljaju priče o neuspeloj dostavi
S druge strane, ako pošiljalac nije drugačije odredio, pošiljka se vraća pošiljaocu kada je primalac odbio prijem, kada je primalac nepoznat, kada je njegova adresa nepotpuna ili netačna, te ako se preselio ili umro.
Sve to, dodaje on, ukazuje da “nigde ne piše da kurir može odbiti da isporuči pošiljku ukoliko primalac nije sišao na parking ili ispred zgrade”.
– Dakle, oni moraju da “izvedu” neku priču kako bi ispalo da je potrošač odbio prijem, a šta će oni da napišu u izveštaju, e to je ono što je zanimljivo. E zato, kada se to bude desilo, bitno je da potrošač odmah reaguje reklamacijom – zaključuje Ristić, a prenosi “Efektiva”.
Dnevnik, Kurir
