РАТ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА ОТКРИО ПРОБЛЕМ СА КУРИРСКИМ СЛУЖБАМА Ево одговора на питање које нас мучи ДА ЛИ ПОШТАРИ СМЕЈУ ДА ТРАЖЕ ДА СИЂЕМО ПО ПАКЕТ
Случај кориснице Твитера коју је достављач из курирске службе одбио да достави пакет на кућни праг, иако је била на штакама и није могла да се креће, покренуо је прави рат на друштвеним мрежама. И док једни објашњавају да им је сигурније да сиђу и преузму пакет него да га узалуд чекају, други истичу да су платили доставу до врата и да хоће да добију управо то за шта су издвојили новац.
Курирска служба не сме да манипулише потрошачем и уцењује га испоруком пошиљке тако што ће он изаћи из свог стана на улицу или испред зграде, већ сваки пакет наручиоцу мора бити испоручен на његову адресу, објашњавају заштитници права потрошача.
Поставља се, дакле, питање да ли је по закону курир дужан да пошиљку достави до врата купца, а правник Јован Ристић из Удружења за заштиту потрошача “Ефектива” каже да на њихову адресу често стижу управо овакве притужбе на рачун курирских служби.
– Једно је сигурно – на сматра се уредном доставом ако се пакет остави на паркинг или улазу. Курирске службе имају своја правила која се доста разликују, али они не могу да сматрају да су извршили обавезу тако што то, рецимо, пошиљку оставе испред врата. Јер, у Закону о заштити потрошача јасно пише: “Неће се сматрати да је извршена уредна испорука робе на адресу коју одреди потрошач остављањем робе испред врата куће или стана потрошача или неког другог места” – објашњава Ристић, а преноси Удружење потрошача “Ефектива”.
По његовима речима, погледао је опште услове пословања три курирске службе и у њима није приметио ниједан правни основ да пошиљку не испоруче “на руке” купца, у његовом дому.
Због тога, како каже, порука радника курирске службе потрошачу да ако жели да преузме пакет мора сићи испред зграде или му пакет неће бити достављен, представља манипулацију.
То што им се жури, није проблем потрошача
– Њима се жури, тешко им је, али то није проблем потрошача. То је проблем курирске службе која мора да има капацитете за пренос пошиљки. Курирска служба не може оно што је њен посао да пребацује да потрошача. У општим условима наглашене су одређене ситуације када се сматра да је пошиљка неуручена. Када потрошач не плати, онда курир има право да не уручи, али да каже “зато што се нама не пење, назначићемо да сте одбили да примите пошиљку”, то су играрије – појашњава правник Удружења потрошача “Ефектива”.
Уколико, пак, дође до такве ситуације, он препоручује да потрошач одмах позове курирску службу и пошаље јој мејл рекламације ради потпуне правне сигурности јер, како каже, “мејл оставља траг за обраћање курирској служби”.
Ристић напомиње да се под уручењем подразумева “достава на адресу примаоца као і испорука у просторијама пословница поштанског оператора или другим уговором дефинисаних локација или дефинисаним усменим договором корисника услуга са оператором или куриром”.
Многи измишљају приче о неуспелој достави
С друге стране, ако пошиљалац није другачије одредио, пошиљка се враћа пошиљаоцу када је прималац одбио пријем, када је прималац непознат, када је његова адреса непотпуна или нетачна, те ако се преселио или умро.
Све то, додаје он, указује да “нигде не пише да курир може одбити да испоручи пошиљку уколико прималац није сишао на паркинг или испред зграде”.
– Дакле, они морају да “изведу” неку причу како би испало да је потрошач одбио пријем, а шта ће они да напишу у извештају, е то је оно што је занимљиво. Е зато, када се то буде десило, битно је да потрошач одмах реагује рекламацијом – закључује Ристић, а преноси “Ефектива”.
Дневник, Курир
