Prodavac mora da vrati novac kad kupac vrati robu

Pri tome svesno prećutkuju da je potrebno platiti troškove isporuke, koji su uglavnom previsoki. Takođe, sigurno je da je i mnogo onih koji su odlazeći na prezentacije pojedinih firmi koje nude različite vrste robe i/ili usluga, na koje se potencijalni kupci pozivaju uz besplatan ručak, s njih kući vrate s nekim od proizvoda, a da nisu baš sigurni ni koliko on košta, ni šta su kupili, a na kraju – ni zašto.

Ne treba ni govoriti o tome da je takva vrsta kupovine vrlo često kupovina mačke u džaku i da su prevare moguće, ali su sada kupci/potrošači daleko zaštićeniji nego ranije. Naime, Zakon o zaštiti potrošača uredio je i tu oblast pa su prodavci ipak mnogo obazriviji, ali prevara i dalje ima. Pri tome problema nemaju samo kupci već i neke poznate kompanije koje posluju u skladu s propisima jer se dešava da se prilikom poziva trgovci predstavljaju kao predstavnici tih kompanija. Vrlo brzo utvrdi se istina, ali je tada najčešće kasno da se novac vrati. Po rečima pravne savetnice u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Jelene Mićunović, mnogi potrošači se zbog takve vrste kupovine obraćaju Udruženju, a problemi se uglavnom rešavaju u korist potrošača. Naime, na osnovu zakona, potrošač ima pravo da vrati robu, a prodavac/trgovac obavezu da vrati novac.

„Pre nego što nešto kupe, potrošači bi, zbog sopstvene sigurnosti, trebalo da provere od koga kupuju“, kaže Jelena Mićunović. „Treba voditi računa o tome da se kupuje od firmi / pravnih lica, a to se može proveriti preko Agencije za privredne registre. S firmama koje postoje i posluju po propisima nema nikakvih problema da kupci vrate robu a prodavci novac, ali do nevolja dolazi kada se s firmama/prodavcima ne može uspostaviti kontakt jer se najšeće utvrdi da na adresi nema nikoga.“ 

Najčešći gosti na prezentacijama

Predstavnici firmi koje organizuju prezentacije na kojima se roba i prodaje, najčešće pozivaju starije građane, penzionere. Po rečima Jelene Mićunović, na takvim skupovima predstavnici firmi koje nude proizvode veoma često navode da njihovo korišćenje pozitivno utiče na izlečenje mnogih bolesti. Pri tome, nemaju nikakav sertifikat i dokumentaciju koja bi to potvrdila, te je i to osnov za raskid ugovora o kupovini.

Ona ukazuje na to da prilikom kupovine van poslovnih prostorija trgovca, preko interneta ili na prezentacijama, potrošači mogu, ukoliko žele, da vrate proizvod i traže povraćaj novca. Takođe, ona napominje da se, ukoliko se kupuje preko interneta ili na neki drugi način, ali od fizičkih lica, ne primenjuje Zakon o zaštiti potrošača. Kada se kupuje preko interneta ili na daljinu, trgovac je dužan da u roku od 30 dana od dana zakljičivanja ugovara isporuči proizvod, ako nije drugačije ugovoreno.

„Zakon o zaštiti potrošača omogućava kupcu/potrošaču da ostvari pravo na otkaz ugovora 14 dana od kupovine ili od kada je roba isporučena. Da bi to pravo ostvario, potrebno je da ispuni obrazac za odustanak od kupovine, koji trgovci moraju da mu dostave. Ukoliko to ne učine, rok se produžava godinu dana, a budući da je dostavljanje obrasca o otkazu kupovine obaveza trgovca, oni koji to ne učine prave prekršaj“, kaže Jelena Mićunović.

Prilikom otkaza kupovine, potrošač u roku od 14 dana treba da vrati proizvod trgovcu, a zakonom je propisano da se to čini preko poštanskog operatera, osim ako postoji neki razlog da se ne može tako obaviti, pa je trgovac u obavezi da sam i o sopstvenom trošku, proizvod preuzme. Nakon prijema obrasca za odustanak od kupovine isti rok ima i trgovac da vrati sav uplaćen novac, a rok se može odložiti dok se ne dobije potvrda da je roba poslata ili dostavljena. 

„Ukoliko trgovac/prodavac odbije da vrati novac, čini prekršaj za koji su propisane kazne od 300.000 do 2.000.000 dinara. To je i trenutak kada se potrošači obaraćaju udruženjima za zaštitu potrošača i, srećom, epilog je, uglavnom, njihovu korist“, kaže Jelena Mićunović.

D. Mlađenović