Porazni rezultati principa „kako se ko snađe”
Srbija je jedna od retkih evropskih država u kojima penzioneri bolje žive od mladih i prva u Evropi po razlici između bogatih i siromašnih.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz ankete o prihodima i uslovima života u našoj državi pokazuju da stopa rizika od siromaštva iznosi 25,5 odsto, a istovremeno stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključivosti je 38,7 odsto. Podaci govore da je svaki treći mladi čovek između 18 i 24 godine najviše izložen riziku od siromaštva, a posle njih mlađi od 18. Najnižu stopu rizika od siromaštva imaju osobe starije od 65 godina – njih 19 odsto.
S druge strane, prema podacima Eurostata, Srbija je zemlja sa najvećim socijalnim razlikama u Evropi, gde 20 odsto ljudi sa najvišim primanjima ima devet puta više sredstva od 20 odsto ljudi sa najnižim primanjima, dok je evropski prosek 5,2 puta. U drugim državama postoje adekvatni mehanizmi gde se te razlike svode na prihvatljivu meru, dok kod nas i dalje postoji mali procenat bogatih i veliki siromašnih.
Profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik UGS ”Nezavisnost” Zoran Stojiljković objašnjava za “Dnevnik” da se povratak u kapitalizam, koji je, kako dodaje “periferijski”, pokazao dužim i skupljim nego što su građani Srbije mogli i da pretpostave.
"Na tom već četvrt veka dugom putu većina je svela svoj život na umeće preživljavanja, da bi se šačica dokopala bogatstva i vlasti. Srbijom, uz povremene međusobne čarke, vladaju politički lideri, tajkuni u njihovoj milosti i reprezenti stranog kapitala. Srbija je danas sa nivoom nejednakosti gotovo duplo većim od evropskog proseka školski primer loših nejednakosti. Fransisko Fereira tvrdi da nejednakost, kao i holesterol, može biti i dobra i loša. Prisustvo “dobre” nejednakosti znači da se u društvu nagrađuju zalaganje i predan rad, da se vrednuje ulaganje u obrazovanje i da su upravo to načini da se pojedinci koji su rođeni u siromaštvu penju uz društvenu lestvicu. U uslovima “loše” nejednakosti nemaju svi jednake šanse da investiraju u sopstveni razvoj, te ljudski resursi ostaju neiskorišćeni, što umanjuje potencijal društva za razvoj", kaže profesor Stojiljković.
On tvrdi da je “socijalni lift” zaglavljen na gorem spratu viših srednjih slojeva, a da su svi ostali u “slobodnom padu” ili se mogu popeti požarnim stepenicama partijskog zapošljavanja, estrade, korupcije ili kriminala.
"Visoka nejednakost ne samo da proizvodi socijalne i političke probleme, već je loša i za ekonomski rast i njegovu održivost, kako pokazuju čak i istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda. Kako se može smanjiti nejednakost u raspodeli dohotka u Srbiji? Stručna javnost predlaže pet mera od kojih je tek jedna, ona koja zagovara progresivnije oporezivanje, uslovno rečena, “radikalna”. To je moguće kroz aktivnu politiku kvalitetnog zapošljavanja,kroz pristupačno i kvalitetno obrazovanje za sve, progresivnije oporezivanje dohotka, bolju finanijsku podršku siromašnima i kroz obuhvatnije penzijsko osiguranje i zaštitu u starosti. Spremnost da se ove mere sprovedu pravi je demokratski test za sve socijalne i političke aktere u zemlji. Sve izvan toga je tek demagogija i populizam", objašnjava Stojiljković.
On podseća da u starim zemljama članica EU, najvažnije naknade iz domena socijalne pomoći sedam puta više smanjuju nejednakost u poređenju sa socijalnim naknadama u Srbiji. To je, kako kaže, posledica niskih iznosa naknade i slabog obuhvata, s obzirom da svega 3,5 odsto populacije prima novčanu socijalnu pomoć.
Komentarišući podatke Eurostata da je Srbija zamlja sa najvećim socijalnim razlikama u Evropi, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić objašnjava da smo u procesu nepravedne tranzicije u kojoj država nema adekvatan mehanizam da te razlike svede na prihvatljivu meru.
"Srbija u tom smislu, ne samo sada nego u poslednjih 15 godina, od kada smo ušli u drugi krug tranzicije, uopšte nema tu vrstu socijalne osetljivosti. Prihvatili smo taj liberalno-kapitalistički princip “kako se ko snađe”. Neki se snađu bolje, a neki se, nažalost, uopšte ne snađu i onda imamo da su razlike između 20 odsto najbogatijih i isto toliko najsiromašnijih najveće u EU. To je nešto što bi Vlada ozbiljno morala da uzme u razmatranje i da u skladu sa tim predloži čitav niz mera koje mogu to u značajnijoj meri da koriguju, a dobar primer kako se to radi imaju skandinavske države ", objasnio je profesor Savić.
Ljubinka Malešević
Ma, kakav put, kakva tranzicija!
Sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihailović tvrdi da smo mi poodavno stigli tamo gde smo krenuli, ali ne i tamo gde su mnogi očekivali.
"Ma kakav put, kakva tranzicija. Stigli smo mi poodavno, samo što nismo stigli tamo gde su mnogi među nama očekivali. U neko bolje društvo, u društvo sa “švedskim standardom” , kako nam je obećavano. Mnogi među nama se sa setom sećaju onog društva iz kojeg smo krenuli u kapitalistički boljitak. No, neki su bili spremni još u onom socijalizmu i na put ranije krenuli, prvi stigli, lepo se smestili i sada se čude onim “lenjivcima” koji kukumavče i teško preživljavaju. Tako im i treba kada nisu iskoristili šansu, kada se nisu snašli. Nešto je lakše onima koji veruju da im je malo bolje, a ne baš onako loše kako im zaista jeste. Lakše je i vernicima i onima koji se nadaju boljem životu ", rekao je Mihailović.