Plat­ne kar­ti­ce ne mo­gu da kon­tro­li­šu po­tro­šnju?

Nov­ča­nu so­ci­jal­nu po­moć pri­ma­lo je 103.526 po­ro­di­ca i 254.430 li­ca, po­seb­nu nov­ča­nu na­kna­du 508 ko­ri­sni­ka, do­da­tak za po­moć i ne­gu dru­gog li­ca 49.890 ko­ri­sni­ka, de­či­ji do­da­tak 186.802 po­ro­di­ce od­no­sno 353.055 de­ce, ro­di­telj­ski do­da­tak 60.457 po­ro­di­ca ili 61.852 de­te. Uz to, no­vac od dr­ža­ve is­pla­ći­van je i usta­no­va­ma so­ci­jal­ne za­šti­te za 13.729 ko­ri­sni­ka, za po­ro­dič­ni sme­štaj 7.033 de­ce i od­ra­slih sme­šte­ne u 4.497 hra­ni­telj­skih po­ro­di­ca, 39.766 po­ro­di­lja.

Dr­ža­va da­kle po­ku­ša­va da se sta­ra o pre­ko 700.000  ko­ri­sni­ka ra­znih ob­li­ka so­ci­jal­ne za­šti­te. Pro­šle go­di­ne je re­sor­ni mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, so­ci­jal­nu i bo­rač­ku po­li­ti­ku Alek­san­dar Vu­lin iz­ra­ču­nao da so­ci­jal­na po­moć za če­tvo­ro­čla­nu po­ro­di­cu me­seč­no dr­ža­vu ko­šta 22.000 di­na­ra, što je sko­ro isto ko­li­ko i za­ra­di rad­nik na mi­ni­mal­cu, a ta­kvih je u Sr­bi­ji bi­lo vi­še od 400.000.

“Osim iz­no­sa od 8.000 di­na­ra, ko­ji le­že na ra­čun no­si­o­ca so­ci­jal­ne po­mo­ći, na po­lo­vi­nu tog iz­no­sa ima pra­vo dru­gi od­ra­sli član po­ro­di­ce, dok je za de­cu obez­be­đe­no po 2.350 di­na­ra, plus de­či­ji do­da­tak, ko­ji se, u za­vi­sno­sti od ka­te­go­ri­ja, kre­će od 2.650 do 3.450 di­na­ra. Ka­da se sve to sa­be­re, do­đe se do ci­fre od 22.000 di­na­ra, ko­li­ko je i za­ra­da rad­ni­ka ko­ji pri­ma mi­ni­ma­lac. Dr­ža­va sa­da pla­ni­ra da pri­ma­o­ce so­ci­jal­ne po­mo­ći rad­no ak­ti­vi­ra“, re­kao je ta­da Vu­lin.

Na­me­ra dr­ža­ve da upo­sli rad­no spo­sob­ne ko­ri­sni­ke so­ci­jal­ne po­mo­ći po­sto­ji još od 2014. go­di­ne ka­da je Vla­da Sr­bi­je do­ne­la ured­bu da ko­ri­sni­ci so­ci­jal­ne po­mo­ći mo­ra­ju da ra­de ka­ko bi ostva­ri­li pra­vo na nov­ča­nu na­dok­na­du. Do sa­da ne­ma po­da­ta­ka o efek­ti­ma ovog ak­ta. Ipak, deo jav­no­sti oce­nio je da je uslo­vlja­va­nje ra­dom da­va­nje so­ci­jal­ne po­mo­ći ne­ka vr­sta pri­nud­nog ra­da i bi­lo je mno­go ne­za­do­volj­nih na­me­rom dr­ža­ve da na­te­ra one ko­ji­ma po­ma­že da joj na ne­ki na­čin uz­vra­te, ali i se­bi za­ra­de ko­ji di­nar, kao što je to prak­sa u mno­gim evrop­skim dr­ža­va­ma. Je­ste da je so­ci­jal­na po­moć u mno­gim evrop­skim dr­ža­va­ma znat­no ve­ća ne­go u Sr­bi­ji, ali ni ta­mo ne­ma ni­šta džabe, od­no­sno ne­ma mo­guć­no­sti so­ci­jal­no ugro­že­nog, a pri tom rad­no spo­sob­nog, da neo­gra­ni­če­no do­bi­ja od dr­ža­ve po­moć i - ni­šta ne ra­di.

Mi­ni­star Vu­lin tvr­di da “so­ci­jal­na po­moć ni­je za­ni­ma­nje, već ne­sreć­no ži­vot­no sta­nje ko­je se mo­že pro­me­ni­ti, pr­ven­stve­no ra­dom”, a da bi akt ko­ji je do­ne­la Vla­da Sr­bi­je po­stao stvar­na oba­ve­za i za­i­sta iz­me­nio svest naj­ma­nje 125.000 rad­no spo­sob­nih ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći mo­rao bi se me­nja­ti Za­kon o so­ci­jal­noj za­šti­ti. U taj za­kon se mo­ra­ju uve­sti no­vi­ne, a iz­me­đu osta­log i pro­me­ni­ti na­čin pra­va sti­ca­nja so­ci­jal­ne po­mo­ći i uve­sti rad­no an­ga­žo­va­nje kao kri­te­ri­jum za nje­no do­bi­ja­nje. Vu­lin je usva­ja­nje tog, ali i  Za­ko­na o fi­nan­sij­skoj po­dr­šci po­ro­di­ca­ma sa de­com, na­ja­vio za ovu go­di­nu.

Biv­ša mi­ni­star­ka ra­da, a da­nas pro­gram­ska di­rek­tor­ka Cen­tra za so­ci­jal­nu po­li­ti­ku Gor­da­na Mat­ko­vić, sma­tra da dru­štvo da­je no­vac da bi ne­ko ko ne­ma po­sao mo­gao da za­do­vo­lji osnov­ne po­tre­be, pa je nor­mal­no oče­ki­va­ti od ko­ri­sni­ka da ura­de ne­što za šta op­šti­na ne­ma sred­stva. Po nje­nom mi­šlje­nju opa­sno mo­že da bu­de sa­mo an­ga­žo­va­nje ko­ri­sni­ka so­ci­jal­ne po­mo­ći na po­slo­vi­ma ko­ji su u nad­le­žno­sti jav­nih pred­u­ze­ća, jer se ta­ko po­ve­ća­va nji­ho­va ne­e­fi­ka­snost.

U pri­pre­mi za iz­me­nu Za­ko­na o so­ci­jal­noj za­šti­ti po­sto­je i ide­je da se za ko­ri­sni­ke so­ci­jal­ne po­mo­ći uve­du i na­men­ske plat­ne kar­ti­ce ka­ko se no­vac od so­ci­jal­ne po­mo­ći ne bi ne­na­men­ski tro­šio. Ide­ja je da so­ci­jal­no ugro­že­ne po­ro­di­ce ko­je do­bi­ja­ju po­moć od dr­ža­ve ne bi vi­še do­bi­ja­le no­vac na ru­ke, već bi ima­li is­klju­či­vo kar­ti­ce za ko­je bi ku­po­va­li sa­mo ono za če­ga po­moć i slu­ži. Ta­ko bi se si­stem kar­ti­ca uveo za deč­ji do­da­tak i dru­ge jed­no­krat­ne po­mo­ći i na taj na­čin bi se kon­tro­li­sa­lo da li se sred­stva ko­ja se is­pla­ću­ju iz dr­žav­ne ka­se na­men­ski tro­še.

„Po­mo­ću kar­ti­ca ne mo­že da se kon­tro­li­še po­tro­šnja, pa ni po­mo­ću bo­no­va, jer ko­ri­sni­ci mo­gu da na kar­ti­cu uzmu “od­go­va­ra­ju­ću” ro­bu i da je la­ko za­me­ne za du­van i al­ko­hol, u do­go­vo­ru sa pro­dav­cem ili pri­ja­te­ljem. Ne znam da u Evro­pi iko ima ta­kav si­stem. Po­sto­je zva­nič­ni po­da­ci o po­tro­šnji naj­si­ro­ma­šni­jih  10 od­sto iz 2015. go­di­ne na osno­vu An­ke­te o po­tro­šnji do­ma­ćin­sta­va. Me­đu nji­ma je po­tro­šnja al­ko­ho­la i du­va­na tek 4,4 od­sto, čak ne­što ni­že od pro­se­ka ko­ji je 4,6 od­sto. Da­kle, ma­lo je ve­ro­vat­na tvrd­nja da to­li­ki no­vac ide na to, a sum­njam da je ra­đe­na an­ke­ta o po­tro­šnji me­đu ko­ri­sni­ci­ma so­ci­jal­ne po­mo­ći“, uka­za­la je Gor­da­na Mat­ko­vić.

Lju­bin­ka Ma­le­še­vić