Od 17. decembra padaće provizije na platne kartice?
NOVI SAD: Za oko dve nedelje, tačnije 17. decembra, po propisima Narodne banke Srbije trebalo bi da počnu da padaju provizije na platne kartice koje trgovci i ostali koji ih primaju plaćaju na njih.
Domaća „dina” kartica već ima manje provizije. Komisija za zaštitu konkurencije pogurala je međunarodni kartičarski sistem „Masterkard” da snizi provizije, a oni su spremni da to dobrovoljno učine i više nego što bi po važećim propisima morali. Pod lupom Komisije je i „Viza”. Protiv oba međunarodna kartičarska sistema Komisija je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurentnosti na tržištu.
Komisija je na svojoj internet stranici objavila predlog „Mastrekarda” da je dobrovoljno spreman da preuzme obavezu i izmeni visinu međubankarske nakande. Oni su pozvali sve zainteresovane strane da dostave svoje stavove o predlogu „Masterkarda” ili će nastaviti postupak.
Kolike su to niže provizije i šta one znače za banke, trgovce, potrošače i, naravno, moćne kartične sisteme?
Zemljama koje nisu punopravne članice Evropske unije, kao što je Srbija, kartičarski sistemi diktiraju mnogo veće provizije nego što je to u EU, gde je to regulisano odgovarajućom direktivom. Kod nas se provizije kreću od 1,5 odsto za debitne kartice, do 2,5 odsto, odnosno tri odsto za kreditne. Direktiva EU ograničila je u svim zemljama proviziju za debitne kartice na 0,2 odsto i na 0,3 odsto za kreditne. NBS je kod nas uveo prelazni period za sniženje provizija. Od 17. decembra provizije će morati da padnu na 0,5 odsto za debitne karice i 0,6 odsto za kreditne. Od 18. juna 2019. godine provizije u Srbiji trebalo bi da se ujednače s direktivom EU. U kompaniji „Mastarkard” odlučili su da provizije već 17. decembra ove godine smanje na nivo koji je predviđen za 18. juni sledeće godine – što znači da će one biti 0,2 odsto i 0,3 odsto.
„Masterkard” i „Viza” su međunarodne kompanije, a njihovo tržište je bukvalno ceo svet, pa je srpsko tržište je za njih samo kap u moru. O tome zašto su ostali uporni da u Srbiji zadrže previsoke provizije međunarodni konsultant dr Aleksandar Vasiljević kaže:
Veliki, naravno, vode računa o svakom dinaru ili evru, navodi on.
Kako dodaje, izvesno je da oni očekuju da će posle Srbije iste zahteve imati u druge zemlje u regionu koje nisu članice EU, poput Makedonije, Bosne i Hercegovine...
Od provizija „nebu pod oblake” najviše koristi imaju bankari. Čak 80 odsto novca od naplaćene provizije odlazi na međubankarske naknade pa je za banke računica jasna – što je veća provizija, veća je i zarada. Tako visoke provizije i te kako su smetale trgovcima, posebno onim manjim, koji posluju van velikih gradova. To je često i razlog što je u trgovinama od potrošača zahtevano keš plaćanje. U mnogim manjim mestima u kojima su poslovne jedinice banaka retkost, građani su u veoma nezavidnoj situaciji – jer moraju da plaćaju paprene provizije na bankomatima ili da krenu na put u banku po novac. Plaćanje kešom omogućava da novac lakše sklizne u sivu zonu, a kada se za izmirivanje obaveza koristi kartica, onda u platnom sistemu ostaje trag pa je poreznicima lakše da uoče eventualne nepravilnosti.
U Srbiji ima više od sedam miliona tekućih računa, a i platnih kartica je preko sedam miliona. Njihov broj svakodnenvo raste jer su bankari obavezni da uz svaki tekući račun izdaju i domaću „dina” karticu.
D. Vujošević
