Nema više putnih troškova „na ruke” bez poreza

U suprotnom, novac za prevoz koji su isplatili u kešu neće im se računati kao rashod, već će na njega plaćati porez.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da neki poslodavci zloupotrebljavaju mogućnost što su u obavezi da zaposlenima isplaćuju naknadu za prevoz pa tu naknadu uključuju u platu, čime „varaju državu jer ne plaćaju doprinose”, a „varaju i zaposlene, kojima oduzimaju pravo na prevoz”. Zbog toga će, kako najavljuje Vesić, ubuduće gazda biti obavezan da za svaki dinar koji je isplatio radnicima na ime prevoza dokaže da je taj novac  zaista iskorišćen za prevoz.

Vesić je istakao da je na zahtev Grada Beograda, Ministarstvo finansija 1. februara ove godine donelo mišljenje kojim ukazuje na to da, ukoliko poslodavac nema verodostojne isprave na osnovu kojih dokazuje da je na odgovarajući način nadoknadio trošak zaposlenog za dolazak na posao i odlazak s rada – račun za kupovinu mesečne pretplatne karte, dnevne karte ili karte za jednu vožnju u javnom prevozu, račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila, ti troškovi mu se ne mogu priznati kao rashod.

Sve je više kompanija u Srbiji koje organizuju sopstveni prevoz za svoje radnike, pogotovo ukoliko radnici na radno mesto dolaze iz druge opštine ili iz udaljenijih mesta, jer računica pokazuje da se to poslodavcima više isplati nego za sve njih plaćaju naknadu za prevoz, odnosno obezbeđuju im mesečne karte za javni prevoz. Ta mogućnost predviđena je Zakonom o radu. Naime, član 118 tog zakona propisuje da radnik ima pravo na naknadu troškova u skladu s ugovorom o radu, i to za odlazak na posao i dolazak s njega u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukoliko pak gazda obezbedi sopstveni prevoz radnika od mesta stanovanja do radnog mesta, nema naknade za putne troškove.

Pravnici već nekoliko godina ukazuju na nepreciznost i nedorečenost tog člana, što ostavlja mogućnost za zloupotrebe i od gazde i od radnika. Prvo, sam pojam „sopstveni prevoz” Zakonom nije definisan i pod njim se samo podrazumeva prevoz koji poslodavac organizuje na bilo koji način koji je racionalan i omogućava zaposlenom dolazak na rad i odlazak kući. To može biti prevoz vozilom koje obezbedi poslodavac – autobus, kombi, automobil ili angažovanjem prevoznika ili na neki drugi način. Radnici u slučaju da gazda organizuje sopstveni prevoz ne mogu dobiti novčanu naknadu za prevoz ukoliko koriste neki drugi, a dešava se da im ponuđeni i jedino omogućeni ne odgovara. Šta se događa s naknadom za prevoz u tom slučaju – zakonski nije propisano.

Nadzor nad primenom Zakona o radu u svim delovima radnog odnosa, pa i naknade troškova za prevoz, sprovodi Inspekcija rada. Inspektor je ovlašćen da obavi uvid i u tu naknadu. Ukoliko gazda sa svojstvom pravnog lica zaposlenom ne isplati naknadu troškova prevoza u visini mesečne karte, a pri tom nema sopstveni prevoz, na šta ga obavezuje Zakon o radu, može biti kažnjen novčanom kaznom od 400.000 dinara do 1.000.000, preduzetnik kaznom od 100.000 do 300.000…

Praksa je, takođe, pokazala da se u proteklim godinama pomenuti član pokazao spornim i zbog loše zakonske forumlacije prava na naknadu torškova prevoza jer su radnici shvatili da samim zasnivanjem radnog odnosa stiču to pravo bez obzira na to gde stanuju i koliko im je prevoz za dolazak na radno mesto zaista potreban. Drugim rečima, često novac za prevoz dobijaju u kešu i radnici koji stanuju u blizini radnog mesta i samim tim nemaju potrebe za korišćenje javnog prevoza.

Inače, članom 18 Zakona o porezu na dohodak građana definisan je neoporezivi iznos troškova prevoza za dolazak radnika na posao i odlazak s njega. U njemu se, između ostalog, navodi da se ne plaća porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak s rada do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju. Ukoliko poslodavac radniku isplati iznos koji je viši od stvarnih troškova prevoza, takvo primanje radnika ima tretman zarade i podleže plaćanju poreza na dohodak građana i doprinosa na obavezno socijalno osiguranje.

LJ. Malešević