Nema puno razloga da hrana poskupi
Mada su cene osnovnih poljoprivrednih kultura tokom prošle godine dostigle najveći rast u protekloj deceniji, hrana nije poskupela i po svoj prilici cene osnovnih namirnica, prvenstveno hleba, neće se menjati ni u narednom periodu, kazao je za Dnenvik agroekonomista iz Novog Sada Žarko Galetin i otvorio pitanje kako posluju u prehrambenoj industriji u uslovima visokih cena osnovnih sirovina.
– Realno, ne postoje ulovi i osnov da poskupi hleb – naveo je Galetin, rekavši da ne bi trebalo da poskupi ni brašno, pecivo i testenine. – Naša zemlja ima tržišne viškove osnovnih poljoprivrednih kultura, pa nema potrebe za uvozom pošto izvozimo na inotržište znatne količine žitarica i uljarice,što treba imati u vidu kada se govori o ceni osnovnih životnih namirnica.
Jedino, što je poskupelo u proteklih godinu dana, istakao je Galetin, jeste jestivo rafinisano ulje, čija je cena oko 200 dinara u trgovinama,a samo pre godini dana litar ulja u radnjama se moga kupiti za upola manje novca.
Agroekonomista Galetin smatra da je realna cena novog roda pšenice oko 21 dinar bez PDV-a, ali da tokom godine žito može da dostigne i višu cenu, što zavisi od tržišnih prilika u inostranstvu.
– Očekivanja su da ćemo imati približno isti prinos pšenice kao i tokom lanjske žetve od oko pet tona po hektaru, što je dovoljno da hlebnog zrna bude dovoljno za domaće potrebe i za inotrgovnje. Na ratarima je samo da odluče, pošto su svake godine nezadovljni cenom useva, da li će ga prodati odmah posle žetve ili čuvati, čekajući višu cenu.
Za razliku od Galetina, mlinari drugačije gledaju na rast cene pšenice koja se tokom godine prodavala i za 24 dinara bez PDV-a.
Direktor “Žitoprometa” Predrag Đurović kazao je za “Dnevnik” da mlinarska industrija posluje na ivici rentabilnosti, ali da uslovi na tržištu izazvani kovid-19 krizom nisu dozovljavali da cena brašna ide nagore.
– Bila je slabija potražnja i zbog toga nismo smeli da korigujemo cene naviše, premda su između 15 i 20 odsto poskupeli energenti i ambalaža - kazao je Đurović. Kilogram brašna na veliko košta svega 26 i 27 dinara, a u prodavicama od 50 dinara naviše jer je u cenu uračunata trgovačka marža i PDV.
Koliko bi brašno moglo da poskupi u narednom period Đurović nije moga da kaže sa sigurnošću ali je rekao da mlinari čekaju kraj žetve i konačnu cenu u otkupu novog useva.
Ako poskupi brašno, i hleb će
Poskupljenje brašna povući će i višu cenu hleba. Za sada nema uslova za poskupljenje, kaže pekar iz Novog Sada Vlada Prijić jer je cena brašna stabilna. - Ali, ako poskupi brašno, realno je i da hleb ima višu cenu – naveo je Prijić. - Sada se vekna hleba prodaje od 35 do 70 dinara, a država više ne uslovljava pekare koliko će koštati vekna jer nije na snazi uredba o takozvanom narodnom hlebu “Sava
Direktor “Žitounije” Zdravko Šajatović naveo je da trenutno nije aktuelno da li će i za koliko poskupeti brašno, već da je interesovanje sada usmereno na kvalitet novog roda žita, čije zrno prvo treba da odleži mesec dana da bi se videlo koliko tehnološki vredi .
– Tačno je da mlinari rade na ivici finansijske izdržljivosti jer su od početka kovid krize poskupeli, od juče ponovo idustrijska struja, a ranije papirna ambalaža, folije za testenine, nafta i beznin… Rast tih troškova kreće se od 17 do 47 odsto – naveo je Šajatović. Naglasio je da će na eventualno nove cene brašna uticati i kolika će biti ponuda pšenice iz inostranstva, jer je već sada izvesno da će žita biti više nego prošle godine u Rusiji, Ukrajini, Rumuniji, što će imati uticaja i na domaću cenu pšenice.
Z. Delić