Nema potrošačkog kredita za ogrev, samo keš i kartice

Sindikalne organizacije se sve ređe bave nabavkom drva, uglja ili briketa. Zato većini budućih kupaca ostaje da se za finansijski deo snalazi sama. Ukoliko nemaju gotovine – a obično je tako – tu su druge opcije: kupovina platnim karticama ili gotovinski krediti. Potrošačkih kredita gotovo da i nema. Većina proizvođača ogrevnog uglja je kod nas vrlo slabašna finansijski. Ukoliko bi želeli da kreditiraju promet u maloprodaji, morale bi i sami da podignu kredit kod banke. Isto važi i za trgovačke kuće koje se bave prometom ogreva. U tom slučaju one bi kamatni trošak samo prebacile na krajnjeg korisnika. S obzirom na to da kod nas zidanje cena predstavlja nacionalni sport, izvesno je da bi potrošači dobili još i nepovoljnije uslove nego kada podižu zajam kod banke za svoj račun.

Potrošački krediti su kod nas pali na niske grane. Podaci Udruženja banaka i Kreditnog biroa govore da su za prvih osam meseci pali gotovo 17 odsto i ukupna suma iznosi 18,9 milijardi dinara. Nasuprot tome, gotovinske pozajmice su porasle za isti procenat i u istom periodu dosegle sumu od 306,87 milijardi dinara. Razlika je drastična, a o tome zašto je to tako, ekonomista i međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:

– Naši proizvođači po poslovnim performansama ne ispunjavaju često uslove za kredit – objašnjava naš sagovornik. – Robu prodaju preko trgovačkih kuća. One pak često kasne i prekoračuju i obećane i zakonske rokove plaćanja. To se onda vraća bankama kao bumerang jer proizvođač ne može da vrati ratu na vreme banci čak i kada bi dobio kredit. Takva kretanja su kod nas prisutna već duže, i to bankarima daje šansu da imaju kartelski položaj koji one koriste.

Bankarima se više isplati da odobre više manjih gotovinskih kredita jer, i ako bude probema kod otplate, teško da će ih imati svi klijenti. Kod kreditiranja proizvođača, ako dođe do problema, rizik je veći. Osim toga, bankama se najviše isplati da daju gotovinske kridite jer će se klijent zadužiti i više nego što je ukupna cena ogreva koji nabavlja – komotnije je kada se uzme i dodatna suma.

Ponuda bankarskih proizvoda kod nas je prilična. Klijentima se nude gotovinski zajmovi. Najpopularniji su dinarski jer nema obaveznog učešća od 30 odsto. Tu su i platne kartice. Kamata je viša, ali to nije pravilo. Sve više banaka trgovcima, pa i stovarištima za ogrev koja kod njih imaju račun i preko njih obavljaju platni promet, daju pogodnosti. Njihovi kupci ne moraju da plate kamatu kada pazare putem kartica ili je ona niža.

Za ogrev kod nas prosečno domaćinstvo koje živi u kući obično godišnje potroši oko 100.000 dinara. Kupac za dinarski zajam uz kamatu od 6,9 odsto godinu dana plaća ratu od 8.648 dinara, bez učešća. A kako izgleda kada se kupuje karticama? Banke sve više kupcima nude instolment kartice gde trošak mogu da podele na rate – na tri, šest ili 12 meseci. Često je to bez kamate, ali uz proviziju od 50 dinara mesečno. Pojedine zaračunavaju kamatu od pet odsto mesečno, ali samo ako klijent zakasni i ne plati ratu po dospeću po ugovoru. Ukoliko se koristi rivolving kredit, kamata je bar 20 odsto godišnje.

A može li povoljnije?...

Moći će jednog dana kada proizvođači i trgovci ogrevom budu toliko ekonomski jaki da oni diktiraju uslove bankama, a ne obrnuto. A to, izvesno, neće biti naredne sezone, a ni one posle

D. Vujošević

Zajam za jednu sezonu

Klijentima koji za ogrev moraju da se zaduže savet je da ne idu na višegodišnje kredite. Staro pravilo kaže da se kod kupovine robe, pa bilo i keš kreditom, treba zadužiti na rok na koji se roba koristi. Znači, za ogrev treba uzeti kredit koji se može otplatiti do sledeće sezone. Da ne bi bilo cvokotanja naredne godine, kada klijent može ostati i bez ogreva i bez kredita.