Nameti na minimalac se mogu smanjiti za trećinu
NOVI SAD: Poresko opterećenje minimalne neto plate u Srbiji iznosi 57 odsto, što znači da na svakih 100 dinara poslodavac mora da izdvoji još 57 dinara za poreze i doprinose, a da bi se postiglo veće rasterećenje, neophodne su i značajnije promene modela oporezivanja, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.
Ističe se i da je lane taj izdatak iznosio 18.200 dinara i da bi povećanje neoporezivog dela plate na nivo minimalca smanjilo obaveze na 15.900 dinara, dok bi ukidanje doprinosa za zdravstvo umanjilo trošak na 12.700 dinara, odnosno za više od 30 odsto u odnosu na sadašnji iznos. Ovo je, kako se navodi u biltenu, pokazala analiza NALED-a „Sistem oporezivanja rada i mogući pravci reforme“, koja će uskoro biti predstavljena.
U ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika - 49 odsto, navelo je da su visoki porezi i doprinosi najveći problem s kojim se suočavaju, a više od tri četvrtine vidi ih kao ključni uzrok neformalnog poslovanja. Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević je istakao da je sistem oporezivanja rada veoma kompleksan i zato bi se prvo trebalo fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje.
Umesto doprinosa za zdravstvo prelazak na budžet
- Predlog NALED-a je da se razmišlja o ukidanju doprinosa za zdravstvo i prelasku na finansiranje iz budžeta, odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje - rekao je Dušan Vasiljević. - U analizi ćemo dati nekoliko mogućih varijanti za realizaciju ove ideje, s kalkulacijom kako nadomestiti gubitak prihoda po osnovu ovog doprinosa.
- Na taj način bi se otvorio prostor za povećanje plata i smanjenje rada na crno - rekao je Vasiljević. - Najnižu zaradu prema postojećim procenama dobija između 350.000 i 400.000 ljudi, odnosno svaki peti zaposleni.
Prema njegovim rečima, ima više načina na koje se može značajnije uticati na poresko rasterećenje rada - od povećanja neoporezivog dela zarade, preko promene stope poreza na zarade, koja je poslednjih deceniju i po smanjena s 14 odsto na 10 odsto, do umanjenja osnovice za obračun pojedinačnih ili svih doprinosa.
Takođe, trebalo bi razmotriti i mogućnost da se opterećenje rada ne posmatra samo na nivou zaposlenog, već da se u obzir uzmu i izdržavani članovi porodice. Naime, upravo na tom nivou analize je najvidljiviji visok nivo fiskalnog opterećenja zarada u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje u regionu, na šta je ukazivao i Fiskalni savet.
D. Mlađenović
