Na štednji u bankama 14,3 milijarde evra

„Zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike, Srbija je tokom svetske krize, izazvane pandemijom i sukobom u Ukrajini, uspešno očuvala makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost, prvenstveno zahvaljujući sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera”, navodi se u saopštenju.

NBS navodi i da značaj akumulirane štednje posebno dolazi do izražaja u uslovima velike neizvesnosti, poput aktuelne globalne krize, koja je rezultat geopolitičkih faktora, energetske krize i rasta inflacije, koja je u septembru iznosila 14 procenata.

„U takvim okolnostima, do sada ostvarena štednja predstavlja dodatak tekućim primanjima koji delom pokriva rast životnih troškova, dok eventualna buduća štednja predstavlja osnov za stabilniji i izvesniji naredni period. Dinarska i devizna štednja nastavljaju da rastu i u ovakvim okolnostima, što je pokazatelj očuvanog poverenja građana u domaću valutu i finansijski sistem”, ističe se u saopštenju.

Kaže se da je u poslednjih deset godina dinarska štednja povećana gotovo pet puta i krajem septembra 2022. godine dostigla je 88,2 milijarde dinara, uz rast broja dugoročnih depozita.

Dodaje se da je u istom desetogodišnjem periodu devizna štednja rasla umerenijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju i da je povećana za oko 70 odsto, sa 7,9 milijardi evra septembra 2012. na 13,5 milijardi evra u septembru 2022. godine.

NBS ističe da od maja, sa ponovnim delovanjem faktora ka jačanju dinara kupovinom deviza, centralna banka dodatno povećava devizne rezerve zemlje.

Precizira se da su one krajem septembra premašile nivo s početka godine i iznosile su 16,5 milijardi evra, što

je znatno više od nivoa propisanog brojnim kriterijumima kojima se meri njihova adekvatnost.

Napominje se da je inflacija u Srbiji, u skladu sa globalnim kretanjima, nastavila da se kreće uzlaznom putanjom i da je u septembru ove godine dostigla nivo od 14 procenata.

„Na ovakvo kretanje inflacije uticala je, pre svega, uvezena inflacija i faktori na strani ponude na koje monetarna politika nema uticaja ili je on veoma ograničen, odnosno porast svetskih cena hrane i energenata, kao i zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije”, napominje se u saopštenju kabineta guvernera NBS-a.

Navodi se da NBS utiče na ograničavanje inflatornog delovanja faktora na strani tražnje i sekundarne efekte rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja, tako što postepeno i kontinuirano pooštrava domaće monetarne uslove, najpre povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra prošle godine, a od aprila i povećanjem referentne stope za tri procentna poena, na aktuelnih četiri odsto.        

D. Mlađenović