Na crno radi i preživljava više od pola miliona ljudi

Najviše onih koji tako rade je u poljoprivredi, pa njihov broj raste i opada u zavisnsoti od sezone, a slično je i kada je reč o građevinskim radnicima. To, praktično potvrđuju i zvanični podaci, jer je u četvrtom kvartalu prošle godine, na osnovu podataka  Republičkog zavoda za statistiku, ocenjen broj formalno zaposlenih bio 2.160.700 ljudi, dok je  neformalno zaposlenih bilo oko 570.700, od kojih je 374.900 angažovano u poljoprivredi.

To zapravo znači da više od pola miliona onih koji rade - rade u sivoj zoni, zarađuju plate, ali nemaju ugovore o radu i ne teče im staž, dok poslodavci za njih ne plaćaju potrebne doprinose i poreze.

e treba ni govoriti da zbog toga gube i država i radnici. Naime, u buyet se ne slivaju sredstva za poreze i doprinose za svakog tako angažovanog radnika, dok oni koji pristaju da rade a da ne budu prijavljeni nisu u prilici da ostvare prava koja proističu iz Zakona o radu. Treba reći da mnogi radnici pristaju da rade bez prijave jer im je to jedini način da rade, ima i onih koji se, iz bilo kojih razloga, tako dogovore s poslodavcem, kao i poljoprivrednih gazdinstava u kojima svi rade, ali jednostavno nisu prijavljeni.

Prilikom utvrđivanja stope zaposlenosti reč je o udelu zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina.  S druge strane, stopa neformalne zaposlenosti zapravo predstavlja udeo zaposlenih u neregistrovanim firmama, u registrovanim firmama ali bez formalnog ugovora o radu, kao i pomažućih članova domaćinstva.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, rad na crno, rad u sivoj zoni, odnosno bilo koji radni angažman tokom kojeg radnik nije prijavljen ne podrazumeva plaćanje poreza i doprinosa.

"Precizan broj onih koji rade na crno teško je reći i uglavnom je reč i proceni, ali je svakako veliki, a mi čak procenjujemo i veći od 570.000 koliko beleži statistika. Izmene Zakona o radu iz 2014. godine, gde je akcenat bio na smanjenju sive zone i rada na crno, u prvim mesecima dale su pozitivne efekte, ali se vrlo brzo broj onih koji rade na crno povećao", kaže Milić.

Po njegovim rečima, donošenje zakona o sezonskom radu, koji podrazumeva prijaljivanje radnika tokom radnog angažmana, a time i ostvarivanje prava koja im pripadaju, dobar je korak.

"Ovim zakonom podrazumeva se da poslodavac mora da prijavi radnika bez obzira na to koliko traje radni angažman i to je svakako dobro. Ipak, ne bi bilo dobro da to ide na uštrb radnika koji sezonski rade, odnosno da im poslodavci zbog toga smanje zarade/dnevnice. S druge strane, uz prijavu svi radnici koji se angažuju tokom neke sezone ostvarivaće sva prava koja proističu iz Zakona o radu", kaže Milić.

Da podsetimo, nedavno je ministar rada Aleksandar Vulin rekao da se očekuje skoro donošenje zakona o sezonskom radu, najvažnijem u borbi proitiv sive ekonomije. Ukazujući da se na sezonske poslove u poljoprivredi svake godine angažuje oko 300.000 radnika na crno, koji nemaju gotovo nikakva prava, Vulin je tom prilikom istakao i da će zakon štititi i poslodavce od svega onoga što može da se desi kada je u pitanju sezonski rad i rad uopšte.    

D. Mlađenović