LIČNI BANKROT POTREBAN KAKO BANKA NE BI DUŽNIKU UZELA SVE?! Evo koliki broj građana kod nas PREZADUŽEN

Neke zemlje u regionu su zbog kašnjenja otplate kredita i povećanja broja onih koji kasne u izmirivanju rata, donele Zakon o ličnom bankrotu, pa je tako u Hrvatskoj polovinom ove godine u blokadi je bilo gotovo 317.000 građana, koji su dugovali gotovo 3,66 milijardi evra.

Kod nas je situacija nešto bolja, mada lista dugovanja, prema nekim podacima, izgleda tako da građani po osnovu kredita u docnji, struje i grejanja duguju oko pola milijarde evra.

Da li bi i u Srbiji trebalo doneti zakon o ličnom bankrotu za prezadužene građane pitanje je o kojem stručnjaci nemaju isto mišljenje. Tako je ekonomista Goran Nikolić nedavno izjavio da bi to bilo dobar korak jer bi neko ko bi po osnovu duga finansijskoj instituciji mogao da izgubi svu imovinu, uz postojanje ličnog bankrota bio zaštićen u smislu da mu mora biti obezbeđeno da ima mesto za spavanje, viljušku, kašiku, nož... što bi mu pomoglo da preživi. Po njegovim rečima, hipotetički - tamo gde nema ličnog bankrota, banka može baš sve da uzme čoveku koji nije u stanju da isplati dugovanja.

On je ukazao da se banke najčešće obezbede pomoću hipoteke, administrativne zabrane na platu, a ima i zaloga... pa ako je dužnik stavio hipoteku i ne može da plaća kredit, cela kuća će otići na doboš, dok, recimo, u slučaju ličnog bankrota, hipoteka ili administrativna zabrana na platu ne bi važile u potpunosti već bi se odnosila na deo kuće, odnosno plate i imao bi pravo bar na nužni smeštaj i minimalna primanja. 

Zakon o ličnom bankrotstvu je pravni institut, koji već postoji u mnogim evropskim zemljama. Namenjen je dužnicima koji više ne mogu da otplaćuju kredit, a zamišljen tako da osoba dobije stečajnog upravnika koji brine koliko će dobijati poverilac, ali i da ona ima za život. To traje od tro do sedam godina, deo duga se, ipak, otplaćuje, a deo se otpisuje.

Profesor Beogradske bankarske akademije Ismail Musabegović, s druge strane, ukazuje da lični bankrot nije naivna stvar pa ni psihološki jer se tako javno pokazuje da neko nije sposoban da vodi svoje finansije, a to dalje znači da će porodica morati da sluša novog staratelja kojeg će joj dodeliti država.

- Kada proglase bankrot, građani proglašavaju da nisu sposobni da izvršavaju svoje obaveze, što ima svoje posledice - kaže Musabegović.  - To ne znači da su se oslobodili dugova, već dobijaju zakonskog staratelja koji od tog trenutka vodi računa o njihovim privatnim finansijama i dobijaće samo onoliko novca koliko je potrebno za najneophodnije namirnice, a ostatak će ići na otplatu duga. Dug se tako restrukturira i razlaže u zavisnosti od toga koliki su mesečni prihodi.

On ukazuje da poverioci mogu biti država, komunalna preduzeća, svi koji su pružili robu ili uslugu, a to im nije plaćeno. Kod nas, na primer, ukupan iznos kredita građana sa kašnjenjem u otplati iznosi oko 35,82 milijarde dinara, dug građana za grejanje je oko 15 milijardi, a za struju osam milijardi dinara.

- Na kraju, dug svakako mora da se vrati s pripadajućim kamatama. Naravno, postoje i načini da se predupredi lični bankrot i dodela staratelja, a najjednostavnije je pratiti i zapisivati sve prihode i sve troškove - istakao je Musabegović.

D. Mlađenović