Kupiti ili spremati: Za zimnicu svakako potrebno oko 10.000 dinara

Nesporno je da je i za jednu i za drugu varijantu potrebno dosta novca, što pre svega zavisi od količine koja se priprema ili kupuje, ali svakako cifra nije mala – jer će priprema ili kupovina ajvara, pečene paprike, kuvanog paradajza, džema od šljiva, slatka... koštati i više od 10.000 dinara.

Brz tempo života, nedostatak vremena, često i prostora za odlaganje zimnice, a ponekad i znanja, mnoge domaćice je prosto primorao na to da zimnicu ne pripremaju. Zato je kupuju, bilo u radnji ili putem interneta, što je već postalo uobičejeno, te je ponuda dobra i raznovrsna, a cene šarolike. Za teglu krastavaca potrebno je oko 150 dinara, ajvara, u zavisnosti od proizvođača i tehnologije proizvodnje, potrebno je od oko 240 dinara, pa i do iznad 650, tegla filetirane paprike je oko 200, a pečene oko 250 dinara. Litar kuvanog paradajza može se naći po oko 100 dinara, pa sve do 250, a ne manjka ni uvoznog, koji je mnogo skuplji. Yemovi različitih proizvođača i od različitog voća koštaju od oko 200 dinara pa i do iznad 500, a slične su i cene slatka od različitog voća, ali su pakovanja oko 300 grama.

Ponuda voća i povrća na pijacama je dobra, ali se za sada, ukazuju prodavci, uglavnom kupuje manja količine i još se čeka da cena padne. Kilogram krastavca je od oko 60 do 80 dinara, a kornišoni su i oko 120, kilogram šljiva je od oko 50 do oko 75, malina su oko 300. Popularne crvene paprike još nema dovoljno, ali prodavci ukazuju na to da je ovo prvo branje i da je veoma kvalitetna, pa je zato cena i viša od 110 dinara kilogram, ali će uskoro ponuda biti bolja, a i cene nešto niže. Na tezgama pardajz košta od oko 60 pa do 100 dinara, a za kilogram sveže ceđenog soka od paradajza  potrebno je 50 dinara. Kupovina sveže ceđenog soka od paradajza već je postala tradicija, a kako kaže uzgajivač tog povrća Dragan Bajić iz Divoša, kupaca ima. Dobro su snabdevene i velike trgovine, u kojima se takođe može birati. Cene su nešto više nego na pijacama, posebno kada se ta roba prodaje na akcijama.

Oni koji pripremaju zimnicu moraće da odvoje još novca i za ostale neophodne sastojke – sirće, šećer, celer..., ali i za struju, celofan...  pa kada se sve sabere, troškovi kupovne i domaće zimnice budu relativno blizu, ali se razlikuju po ukusu. 

Upravo to kaže i jedna domaćica koja priprema zimnicu, ali ne svu, ukazujući na to da potroši dosta novca, ali da zna od koga kupuje voće i povrće, što je veoma važno za krajnji proizvod. 

Spremam zimnicu koju moja porodica najviše voli i za koju sam se uverila da je mnogo bolja nego kupovna, kaže naša sagovornica. Kako dodaje, kupovni ajvar i pečena paprika ne mogu se uporediti s domaćim, a slično je i sa džemovima.

Priprema zimnice u domaćoj radinosti za mnoge je i veza s ranijim generacijama, običajima, često se priprema u društvu i zato uvek iznedri dobre proizvode.

Ipak, za pripremu zimnice potrebno je, uz vreme, odmah izdvojiti i dosta novca jer se mora kupiti sve što će se trošiti narednih nekoliko meseci, dok je onima koji je kupuju dovoljno da odu u radnju. A u radnjama je sve bolja ponuda zimice koje se spremaju tradicionalno – po bakinom receptu, ili po starinski, kao nekad...

Sigurno je da treba dosta novca jer ću, recimo, samo 20 kilograma paprike platiti minimum 1.600 dinara, a imaću par tegli ajvara. I za paradajz će mi biti potrebno isto toliko novca, a imaću svega desetak litara, plus ostali sastojci, plus struja ... Nisam sigurna da bi me mnogo više koštalo da zimnicu kupujem, ali kada se uporede ukus i kvalitet, nemam dilemu o tome koja će zimnica biti na mojoj trpezi, kaže naša sagovornica.

Iz sasvim praktičnih razloga, druga domaćica radije kupuje zimnicu.

Volela bih da mogu da spremam zimnicu, ali jednostavno nemam dovoljno vremena za to, a i teško je u stanu peći papriku ili praviti ajvar, kaže ona.

Kako podseća, nekada se to radilo na otvorenom, a i bilo je prostora u kojima se zimnica čuvala.

Ja, recimo, nemam ni terasu, a kamoli špajz pa mi je mnogo jednostavnije, a i jeftinije, da je kupujem, zaključuje naša sagovornica.

D. Mlađenović