Krediti opet krenuli u pogrešnom smeru

– To je pokazatelj da se ne ide u dobrom pravcu kreditne aktivnosti –kazao je nedavno ekonomista Svetske banke u Beogradu Lazar Šestović. Po njegovim rečima, uzimanje keš kredita je rizično jer su kamatne stope na njih veoma visoke, deo  kredita je indeksiran u stranim valutama, a postoji rizik od gubitka stalnog posla.

– To je nešto što nas zaista brine. Sada imamo situaciju da je keš kredita ukupno otprilike na nivou svih stambenih kredita, i to s makroekonomskog aspekta govori da kreditna aktivnost ne ide u dobrom pravcu – rekao je Šestović na predstavljanju „Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan” Svetske banke u Beogradu.

Objasnio je da keš krediti imaju negativan uticaj na privredni rast, za razliku od drugih kredita koji se odobravaju građanima i koji imaju pozitivan uticaj na ekonomski rast i privrednu aktivnost.– Drugačije je kada banke odobravaju što veći broj stambenih kredita, onda oni vuku i građevinski sektor, dok keš krediti samo povlače potrošnju stanovništa i uvoz – rekao je Šestović.

Kamate na stambne kreidte su kod nas nikad niže. Cene stanova su u većim gradovima u blagom skoku, a to govori da prometa i interesovanja ima.

Otkud onda takva statistika? O tome međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:

– Smatram da se kod nas gotovinski krediti koriste i za kupovinu stana – navodi Kovačević. – Često ljudi uz pomoć porodice i ušteđevine uspevaju da sklope finansijsku konstrukciju pa im za kupovinu stana treba samo deo novca. Za stamebene kredite treba osiguranje kod Nacionalne korporacije, zatim procena. Sve je to trošak. Zato se mnogima isplati da podignu gotovinski zajam u dinarima i s višom kamatom, ali na kreći rok jer je trošak na kraju isti. Ti kreiditi su kod nas u dinarima pa se izbegava i valutni rizik.

Još i štrajk

Štrajk u Republičkom geodetskom zavodu traje bezmalo tri meseca. To i te kako stvara problem kupcima stanova i bankama koje su im za tu namenu već odobrile kredite. Da bi se kredit realizovao, potreban je upis hipoteke kod RGZ-a, a to zbog štrajka čeka. Zato je izvesno da će, kada se taj prekid rada okonča, i bankarska statistika kod stambenih kredita biti drugačija. Tada će se ti krediti, kada budu u potpunosti realizovani, naći u bankarskoj statistici pa će se zabeležiti njihov rast.

Kovačević objašnjava da bi se građani lakše odlučivali na kredit na duge staze kada bi kod nas plate bile veće, posebno u privatnom sektoru – tu rast jedva prati inflaciju. Za stambeni kredit na duge staze najčešće se odlučuju mladi ljudi koji planiraju da ovde žive narednih decenija. Oni koji svoju perspektivu vide u inostranstvu neće ulaziti u aranžman kakav je stambeni kredit. Prema tome, veće plate i sigurnija budućnost su put za znatniji rast u toj oblasti.

Kupovinu stanova država bi trebalo da podstakne i dodatnim poreskim olakšicama. Recimo, u pojedinim zemljama EU ti stanovi se stimulišu manjim prezom, a olkašica ide kroz benefcirane kamate.

D. Vujošević