Ko hoće da štedi, moraće da plati: Trošak i do 450 RSD mesečno

Kamate nisu kao nekad, ali mnogi ipak smatraju da im je u bankama novac na sigurnom. Uskoro bi im se moglo dogoditi da tu sigurnost počnu i da plaćaju: pojedine banke su uz nove štedne proizvode pustile u opticaj i održavanje štednog računa. Druge pak ne primaju dinarsku štednju po viđenju. Račun se može otvoriti i dinari se mogu položiti, ali to je tekući račun i klijenti banke tu plaćaju mesečno održavanje i dobijaju uz njega platnu karticu. Hoće li svoje dinare samo čuvati u banci ili ih trošiti platnom karticom je na njima samima.

Prokredit banka ovih dana nudi paket „Fleksi štednja”. Klijenti koje taj program privuče ne mogu samo da otvore račun u banci i polože novac. Put do te štedne usluge vodi preko otvaranja total ili običnog tekućeg računa. Kamata na štednju ide, ali se održavanje računa plaća 450 odnosno 200 dinara. U Prokredit banci smatraju da su klijentima na taj način uz štednju pružili i druge usluge.

Oni nisu jedina banka na domaćem tržištu koja nudi štedne usluge pa klijenti mogu da biraju.

Što se tiče drugih banaka, za sada ne razmišljaju o uvođenju tog troška. U Adiko banci moguće je otvoriti štedni račun bez toškova. U Eurobanci nema troškova održavanja štednog računa za sve valute. U OTP banci se otvranje i vođenje štednog računa ne naplaćuje, ali nema dinarske štednje po viđenju. Klijent tada otvara tekući račun uz koji dobija debitnu karticu, a mesečno održavanje je 155 dinara.

Time da li će banke uskoro naplaćivati održavanje štednih računa bavio se nedavno i sajt „Kamatica”. Po rezultatima do kojih su došli, u Intezi, Erste banci i NLB-u ne naplaćuju održavanje štednih računa.

Najviše se kod nas štedi u evrima. Međutim, i druge valute se pojavljuju na štednim računima, ali u dosta skromnom obimu. Posle evra, domaće štediše najviše veruju američkom dolaru – oko 4,5 odsto štednje je u toj valuti.

Sledeći na listi je švajcarski franak – 3,5 odsto uloga je u tom stranom novcu. Za razliku od onih koji su u francima zaduženi, štediše nemaju problema.. . ako se ne računaju niske kamate, koje su listom  ispod procenta godišnje.

Međutim, poznato je da kod nas sve banke pomno prate šta radi konkurencija. Tek kada krajem oktobra krene „Nedelja štednje”, a koja se protegne i na novembar, videće se kako banke u stvari razmišljaju. Moguće je da će se uz povoljniju kamatu ponuditi i paket-računi, a na klijenitma je da se preračunaju i vide šta im se više isplati. Banke u ovom trenutku za štednju baš i nisu mnogo zainteresovane. Kreditna aktivnost kod nas već nekoliko godina stagnira. Banke nude povoljne uslove na štednju i visoke kamate kada krediti rastu i kada su potrebna slobodna sredstva za plasmane u kredite, a gde su stope uvek više nego na položene depozite.

D. Vujošević