Kartice i minusi smanjuju „pravo” na keš kredit
NOVI SAD: U dane posle praznika građanima gotovo po pravilu nedostaje novac. Ono što je bilo na računu, lako se potrošilo između proslave dveju novih godina.
Da bi se živelo, u građani posežu za novcem koji su banke odobrile za minuse ili kreditnim karticama, koje su takođe nadohvat ruke. Međutim, korišćenje te dve nimalo jeftine pozajmice od ove godine može uticati i na kreditnu sposobnost klijenta kod odobravanja gotovinskih i potrošačkih pozajmica. Odnosno, mogu im znatnije umanjiti kreditnu sposobnost pa samim tim i sumu pomenutih kredita koju će banka odobriti.
Od 1. januara počela je primena novog seta propisa Narodne banke Srbije. Tako da se od 2019. stepen kreditne zaduženosti klijenta utvrđuje kao odnos ukupnih mesečnih kreditnih obaveza i redovnih neto mesečnih prihoda. Ukoliko banka odobri kredit koji prelazi 60 odsto pomenutog iznosa, ona je u obavezi da potraživanja takvog klijenta zasebno prikaže u izveštaju koji dostavlja NBS-u o kvalitetu svoje aktive. Za iznose veće od 60 odsto banka će biti u obavezi da umanji kapital. To utiče na adekvatnost kapitala banke sve do konačne otplate pomenutog kredita. Kod računanja pomenutog udela od 60 odsto tu ulaze, sem rate kredita, i korišćeni iznos dozvoljenog minusa, obaveze koje klijent ima po osnovu kreditne kartice i finansijskog lizinga. U tu sumu obazeno ulaze i ista dugovanja koja klijent ima kod drugh banaka, odnosno ako ima kredit i obaveze po drugom računu. Od ove godine važi pravilo „manje dugovanja – veća kreditna sposobnost”.
Sekretar Udruženja banaka Srbije dr Veroljub Dugalić takođe smatra da je mera dobra jer smanjuje rizik u ovoj oblasti kreditiranja. Osim toga, mogla bi doneti za građane jednu veoma bitnu pojavu a to je pad kamata. Kada je rizik manji, logično je da stopa to prati.
To pravilo važilo je i do sada na našem tržištu. Tako su banke gotovinske kredite do godinu dana naplaćivale s 8,28 odsto godišnje kamate, a na pet godina s 11,89.
Klijent koji ima platu od 50.000 dinara može bez problema uzeti kredit s ratom do 30.000. Ukoliko ima minus od 2.500 i ratu na kartici 5.000, moraće da nađe način da se uklopi u ratu od 22.500 dinara.
Drugi činilac koji će uticati na zaduženost klijenata odnosi se na rok odobravanja gotovinskih i potrošačkih kredita do osam godina. To važi za sve potrošačke kredite sem one za kupovinu automobila i drugih vozila. A ako banka to uradi, biće u obavezi da umanji svoj kapital do okončanja otplate.
Na te poteze NBS se odlučio da bi smanjio rizik. Prošla godina bila je još jedna u kojoj su ti zajmovi zabeležili procvat. Po podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, smao lane su porasli 22,2 odsto i zaustavili se na 400,09 milijardi dinara. Hoće li ih mere usporiti, ostaje da se vidi.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Zoran Grubišić smatra da je to dobar potez jer gotovinski zajmovi spadaju u kredite koji se brzo odobravaju. Posebno su rizični refinansirajući krediti: kada se odobravaju, uvek se uz prekomponovanje starih obaveza doda još novca pa dug stalno raste.
D. Vujošević
