Nema pomoći za prezadužene u Srbiji, banke pumpaju troškove

Slični problemi muče i građane drugih zemalja, a po svemu sudeći, zaduženi Poljaci će uskoro imati manje brige oko toga. Naime, ta zemlja Evropske unije uvela je nekoliko novina, zahvaljujući kojima bi dužnici bili u nešto boljoj situaciji nego sada. Tako će u Poljskoj banke, pre nego što dužniku pokrenu hipoteku i krenu u prodaju nekretnine, morati da ponudi reprogram kredita. Ukoliko je klijent ostao bez posla, banka će imati obavezu da pokuša da mu nađe posao, a novina je i da će, ukoliko i dođe do prinudnog iseljenja, banka morati da se pobrine da pomogne kod zbrinjavanja porodice, posebno dece.

Kako će to funkcionisati u Poljskoj pokazaće vreme, ali je izvesno  da bi dužnici širom sveta, kada se nađu u situaciji da zbog objektivnih teškoća ne mogu da izmire obaveze, voleli da im se nudi poljska opcija. Tome bi se sugurno obradovali i dužnici u Srbiji.

„Za sada se još uvek ne zna kako će te novine u Poljskoj funkcionisati, ali mi zvuči malo neverovatno da banka traži posao klijentu. To nikako ne znači da klijentima koji su u situaciji da iz bilo kojeg razloga ne mogu da serivisiraju svoje obaveze ne treba naša pomoć. Naprotiv, pomoć im je i te kako potrebna, i to pre svega da bi se tačno ustanovila visina dugova za prinudnu naplatu, kada se stigne do te faze, kaže predsednik Udruženja „Efektiva”, koje se bavi zaštitom bankarskih klijenata i potrošača, Dejan Gavrilović.

Zvanična docnja koja se upisuje kod Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije se za pravna lica i za građane računa različito. Kompanije padaju u docnju ako svoje obaveze ne izmire 15 dana od datuma dospeća, a građanima se kao kašnjenje u plaćanju toleriše 60 dana. Prinudna naplata ne ide u prilog bankama pa su zato spremne na reprogram, odlaganje ili grejs-period. Kredit može da miruje i više meseci, a da dužnik u tom periodu plaća samo kamatu ili čak ni to. Sve zavisi od dogovora s bankom, ali posao klijentima još ne traže.

Gavrilović objašnjava da banke našim klijetima nezakonito zaračunavaju brojne provizije, obračunavaju kredit po višem kursu, nepropisno obračunaju zateznu kamatu... Zato se i dešava da je, kada i dođe do prinudne naplate, potraživanje koje treba da se naplati više nego što bi bilo realno u skladu s našim propisima. 

„Već nam se dešavalo da nam se klijenti javljaju jer im je dug volšebno porastao s 1.000 evra na 6.000. Nije to problem samo kod banaka, zbog sličnih teškoća obraćaju nam se i građani kojima su komunalna preduzeća pogrešno obračunala dug, pa žele da ga, tako uvećanog, naplate prinudnim putem“, objašnjava Gavrilović.

Kada se neko nađe u situaciji da je prinudna naplata neminovna, sve postaje komplikovano. Zato je za dužnika najbolje da se i pre nego što zakasni s plaćanjem rata javi banci, koja najčešće omogućava reprogram duga. Ukoliko se pokaže da su kamate i drugi troškovi netačno ili loše obračunati – to je prilika da se i to reši.

Banka, po pravilu, obaveštava klijenta da kasni s uplatama, a ako se klijent ne javi 60 dana od trenutka kada je obaveza dospele na naplatu, dug se kod banke i Kreditnog biroa Srbije zvanično vodi kao dug u docnji, a  posledica je da banka mora da izdvoji rezervaciju za tu obavezu. Što se tiče klijenta koji kasni s plaćanjem, u narednom periodu, odnosno nekoliko godina, neće biti u prilici da uzme novi zajam, čak i kada stari isplati.

U slučaju da banka krene u prinudnu naplatu i pri tome naplati i neki trošak koje je nezakonito obračunat, dužniku ostaje samo da pravdu potaži na sudu.

D. Vujošević