Kamate su samo mamac, a provizije zarada

Na tu naviku banaka već poduže se žali Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva”. Nedavno je i Narodna banka Srbije na to obratila pažnju. Iz NBS-a kažu za „Dnevnik” da su svoje mišljenje dostavili kolegama iz poslovnih banka. Oni su ukazali na to da naplaćene naknade i drugi troškovi moraju biti odraz stvarnih troškova banaka. U skladu s tim, bankama je savetovano da razmotre usklađivanje svojih akata, ukoliko ima potrebe za tim, da bi bankarska praksa u pogledu naplate troškova bila u skladu s propisima

O tome da su provizije slatka para za banke govori i podatak da su one lane na toj stavci zaradile čisto 35,3 milijarde dinara. Od kamata su prihodovale 123,8 milijardi.

Zašto banke ne uračunaju i te troškove i prikažu ih kroz kamatnu stopu, nego uvode provizije na održavanje kredita, obračunavanje i šta sve ne?

– Niska kamata je lepak za klijenta da uzme kredit, a provizija je dodatna zarada za banke – kaže dr Aleksandar Vasiljević s Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu. – Klijentima  jedino ostaje da se dobro raspitaju o svim troškovima koje će imati pri vraćanju kredita ili da pravdu potraže na sudu.

S tim stavom slaže se i jedna bankar. Po njegovim rečima, niske kamate na kredite koje bankarima ne odgovaraju oni nadoknađuju naplatom provizija i sličnih troškova. Obrada kredita, recimo, treba da se naplati, a razloga da se ona obračunava procentualno prema visini kredita nema jer se isti posao radi i za 1.000 evra i za milion.

Banke, recimo, troškove održavanja kredita naplaćuju između 0,5 i jedan odsto godišnje na ostatak duga. Za stambeni zajam od 45.000 evra to je 450 evra godišnje. Klijent za 30 godina, osim rate, plati banci bar 10.000 evra dodatnog troška.

Iz NBS-a kažu da Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga  jasno propisuje elemente ugovora o kreditu. Između ostalog, apostrofira i vrstu i visinu svih naknada koje padaju na teret korisnika, da li su naknade i kamate fiksne ili promenljive – a za potonje – u kojim periodima će se menjati. Tu su i drugi trškovi koji se moraju nabrojati, poput poreza, naknada nadležnim organima i slično.

NBS donosi propise i kontroliše rad banaka, ali ne utiče na njihovu odluku o tome kome će kredit dodeliti i pod kojim uslovima će odobriti svoje usluge. To banke uređuju svojom poslovnom politikom i internim pravilima koja treba da budu u skladu s našim zakonima i drugim propisima. Međutim, imajući u vidu raznoliku praksu banaka, s jedne strane, kao i funkciju zaštite korisnika finansijskih usluga, s druge, NBS je uputio dopis poslovnim bankma u cilju ujednačavanje njihove prakse kada se radi o naknadama koje padaju na teret korisnika. To se odnosi na naknade za obradu, administriranje kredita i slično. Bankama je predočeno da svoje usluge, a naročito troškove i naknade, moraju nuditi na transparentan način, da bi korisnik bio blagovremeno upoznat s njihovom visinom i da ne bi bio doveden u zabludu. NBS ne prejudicira praksu sudova da li ti troškovi treba da se obračunavaju procentualno ili u fiksnom iznosu.

U Udruženju „Efektiva” imaju za klijente drugačiji savet: banke su 15 godina nezakonito naplaćivale te troškove, a nadoknadu troškova moguće je ostvariti jedino sudskim putem. Treba ih tužiti, navode oni.

Sudska praksa u tom slučaju nije ujednačena. Međutim, u aprilu ove godine Viši sud u Somboru je doneo presudu u korist klijenta i naložio banci da mu vrati 450 švajcarskih franaka uzetih na ime provizija. 

D. Vujošević

Napravi promet ili plati

O tome da mašta bankara često nema granica govori i najnoviji namet. Mnogi vlasnici ili korisnici pos-terminala u radnjama i buticima  za plaćanje putem kartica dobili su ovih dana dopis od jedne banke. Radi se  o limitu za najmanji promet koji moraju ostvarit na POS-u. Ko ne uspe da proda i naplati putem kartica tu sumu, to mora da plati banci dodatno. Za sada je to jednokratna mesečna suma od 3.000 dinara. 

Vlasnicima biznisa ostaje da otkažu naplatu preko kartica ili da potraže manje strogu banku. A to je šteta jer su bezgotovinska plaćanja dobar alat u borbi protiv sive eknomije. Uz tako stroge banke mnogi će biti prinuđeni na to da prestanu da primaju kartice.