Kako rešiti problem nenaplativih kredita u Srbiji

Procenjuje se da nivo NPL u Srbiji iznosi oko 17 odsto  odobrenih kredita i prelazi tri miliajrde evra. Tokom prošle godine na našem tržištu loših kredita je prodato u vrednosti od 460 miliona evra, a istovremeno, banke su otpisale NPL u vrednosti od oko 370 miliona evra. 

„Problem nenaplativih kredita u najvećoj meri se u portfolijima banaka odnosi na privredu, a kod građana je manje od deset procenata“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić.

„Dobro je što MMF insistira da se ovaj problem reši jer ti krediti nisu balast samo za banke i one koji duguju. Naime, preko NPL krug nelividnosti se širi, a to nikako nije dobro.“

Reševanje problema nenaplativih kredita za bankare nije privlačno, pošto to najčešće znači da se novac koji je klijentu pozjamljen nikada više neće vratiti u skladu sa potpisanim ugovrom. Investicioni fondovi su spremni da otkupe ova potraživanja, međutim, banke tada u najboljem slučaju mogu da računaju da će dobiti polovinu pozajmljene sume. Oni koji kupuju nadaju se da će to moći povoljnije da naplate u vremenima koja dolaze. Za deo NPL nema kupaca i tu je onda otpis jedino rešenje.

Bankama nije lako da se odreknu zarade,ali...

„Bankari baš i neće biti na velikom gubitku zbog otpisa ili prodaje NPL. U vreme kada su ovi krediti  odobravani kamate su u Srbiji bile baš visoke. Većina banaka osnovanih stranim kapitalom je pod veoma povoljnim uslovima povlačila sredstva od svojih matica iz inostranstva, a potom taj novac plasirale po mnogo višim kamatama na domaćem tržištu. Kako se kod otplate kredita prvo vraća kamata pa tek onda na red stiže glavnica, za dosta NPL su otplaćene sume koje su pozajmljene i još se preko toga zaradilo. Pored toga, banke su, kada je smanjena kreditna aktivnost na našem tržoštu, našle dodatni izvor zarade kroz veliki broj prilično visokih provizija koje su naplaćivale klijentima“, objašnjava Savić.

Kod nas je lane broj NPL najviše smanjila Komercijalna banka. Pošto ovu banka najverovatnije naredne godine očekuje privatizovacija, sigurno je da će budući kupci, ukoliko je nivo NPL visok, biti manje zainteresovani ili će nuditi nižu cenu.

Region muči istu muku

Nenaplativi krediti nisu problem samo u Srbiji. Naime, ista muka muči i zemlje Evropske unije, kao i zemlje regiona. U evrozoni je nivo NPL  921 milijardu evra, dok je u regionu 51 milijardu evra. Tokom 2015. godine  prodato je 4,3 milijarde evra NPL, a lane još 5,2 milijarde evra. U regionu po reševanju problema NPL prednjače Rumunija, Mađarska i Hrvatska, govore rezultati istraživanja komapanije Dilojt sektora za finansijsko savetovanje.

Šta mogu da urade banke u budućnosti kako bi smanjile nivo NPL, a šta nadležni ?

„Sve zavisi od klijenta do klijenta. Pojedine kompanije i drugi klijenti mogu da nastave da plaćaju rate, ako se one smanje. Situacija na tržištu se promenila, kamate su pale i to treba prihvatiti. Ukoliko kompanija ima dovoljno poslovnih aktivnosti, banka treba da prilagodi rate otplati. Pri tome, ne mislim na refinansiranje jer se tako ulazi u krug beskrajnog kreditranja. Država treba da ograniči provizije, kojih je i previše i koje su previsoke, te će banke tada biti više zainteresovane da reševaju NPL-ove. Što se tiče dela NPL koji se odnosi na građane, banke moraju da se pomire s činjenicom da su često loše računale. Za nekretnine na atraktivnm lokacijama, poput Novog Beograda, pre desetak godina hipoteka za kvadratni metar računala se i po 4.000 evra. Danas ne može da se realizuje ni za duplo manju sumu“, ističe Savić.

Za rešavanje problema NPL trebale bi više da se interesuju i same banke jer bi time povećale likvidnost i oslobodile sredstva namenjena rezervaciji po osnovu loših kredita. Takođe, klijentima bi mogle da ponude i povoljnije uslove za zaduživanje .Banke koje imaju viši nivo NPL teže dolaze do izvora finansiranja i to po višoj ceni nego one gde je taj nivi niži.

D. Vujošević