Jeftinoća preselila šoping iz Mađarske u Bosnu
NOVI SAD: Godinama državljani Srbije odlaze u šoping u Mađarsku jer ta država omogućava povraćaj novca ukoliko u njenim radnjama srpski kupci potroše najmanje 200 evra: vraća im se oko 27 odsto poreza, osim na neke prehrambene artikle.
Naši državljani uglavnom u Mađarskoj kupuju hranu, hemikalije, obuću i odeću, a računica pokazuje da im je ta roba nakon povraćaja dela novca jeftinija nego kod nas.
Teško da je do pre nekoliko godina, ako se izuzme gorivo koje je jeftinije nego u Srbiji i kojim se već duže pune rezervoari srpskih automobila i traktora, iko verovao da će naši državljani u šoping sve više ići u Bosnu i Hercegovinu. Ipak, to je postalo stvarnost, kako za srpske državljane koji žive blizu graničnog područja, tako i za one iz unutrašnjosti Srbije. Razlog za to je što je Bosna i Hercegovina uvela jedinstvenu stopu PDV-a na koju strani državljani imaju pravo na povraćaj novca 17 odsto, a to pravo ostvaruju ukoliko u njihovim radnjama potroše najmanje 50 evra, što je četiri puta manje od mađarskog limita.
Kupci iz Srbije i Hrvatske, osim nižih cena pojedinih proizvoda u prodavnicama u BiH, navode upravo i nizak iznos koji moraju potrošiti da bi ostvarili povratak PDV-a i činjenicu da je on četiri puta manji od onog u Mađarskoj.
Jer, limit od 50 evra mnogo je bliži platežnoj moći prosečnog srpskog kupca od onog od 200 evra koji je propisan u Mađarskoj. Bez prava na povraćaj PDV-a na kupljenu robu u tim susednim državama, teško da bi se prosečnom srpskom kupcu isplatilo da u njih ide u šoping.
U bosanskohercegovačkim radnjama, po svedočenju kupaca iz Srbije, kupuje se gotovo sve, od mlečnih proizvoda, testenina, slatkiša do voća i povrća, a često se kupi i bela tehnika, pa čak i nameštaj. Ukoliko se uz pazar u prodavnicama u povratku natoči i gorivo i oduzme novac koji će se dobiti od povraćaja PDV-a, ušteda je, tvrde naši kupci, osetna.
Inače, pravo na povraćaj PDV-a u Bosni i Hercegovini strani državljani ne ostvaruju na mineralna ulja, alkohol i alkoholna pića i duvan i duvanske proizvode. O tome koliko je povraćaj poreza od 17 odsto na limit računa od 50 evra doneo BiH najbolje svedoči podatak da su prošle godine strani državljani – a većinom je reč o državljanima Hrvatske i Srbije – na izlasku iz te države podneli više od 400.000 zahteva za povraćaj poreza na dodatu vrednost. Po podacima BiH, to je oko 55.000 zahteva više nego u 2017. godini. Uprava BiH za indirektno oporezivanje izračunala je da je povraćaj poreza zatražen za kupljenu robu vrednu oko 61 milion evra, a to je gotovo deset miliona evra više nego 2017.
LJ. Malešević
