Isplata stare devizne štednje: Strazbur naložio, bivše republike otežu

Štediše koje su imale uloge u banakama u bivšoj SFRJ, posebno u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, nisu bile te sreće da im se ulozi vrate: čak 7.000 ih još uvek čeka da im se dug iplati, i to ukupno 310 miliona evra.

Srbija se, nakon presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, obavezala na to da će te štediše obeštetiti. Isplata je trebalo da počne u avgustu ove godine. Međutim, pribavljanje dokumentacije o ulozima ide sporo i uz brojne komplikacije. Zato će isplata prvih obveznica po tom osnovu početi najverovatnije 31. avgusta naredne godine. Predviđeno je i da se okonča do 28. februara 2024. godine. Štediše koje su podnele nepotpune prijave Uprava za javni dug uskoro će pozvati da ih dopune da bi mogle ući u proceduru. 

Pravo na isplatu imaju svi koji su imali devize na štednji u dve pomenute bivše republike SFRJ do 1992. godine. Isplatom su obuhvaćene i štediše koje su uloge položile u banke u Republici Srpskoj. Radi se o sumi od 310 miliona evra. Tolika suma je, u nemačkim markama i drugim devizama, data na štednju mahom u Invest banku i Jugobanku.

Banke od kojih se potražuju devize – Jugobanka i Investbanka – ne posluju više na tržištu jer su obe otišle u stečaj pre 16 godina. Investbanka je bila aktivna na tržištu Bosne i Hercegovine, a čak 3.000 zahteva iz te bivše republike SFRJ odnosi se na tu banku.

U Hrvatskoj je aktivna bila Jugobanka, i tu se pojavilo 980 štediša. U Republici Srpskoj je za obe banke podneto 1.620 prijava.

Da bi ostvarile pravo na isplatu, štediše moraju imati potvrdu da nisu već naplatile svoje uloge u celosti ili samo delimično. Mnogo njih iskoristilo je mogućnost koja im je ranije nuđena da sume iz uloga iskoriste za kupovinu nekretnina ili u privatizaciji. Međutim, do tog dokumenta je prilično teško doći. Nadležni u Hrvatskoj tvrde da nemaju podatke o partijama i ulozima i upućuju štediše na banke. Koliko se za sada zna, nadležni iz obeju republika i srpska strana uskoro bi trebalo da postignu dogovor pa bi se i pomenuta potvrda mogla dobiti.

U Bosni i Hercegovini je postupak prilično komplikovan. Dugo se čeka na potvrde, samo na zakazivanje i po nekoliko sedmica. Kada se one i dobiju, podaci nisu precizni jer obično u njima piše da štediše nisu koristile uloge, iako same štediše kažu da su deo novca koji su položile na štednju već iskoristile. Službenicima u Bosni i Hercegovini je, izgleda, najjednostavnije da napišu da ulog nije iskorišćen delom ili u celosti.

S obzirom na to da se dokumentacija pokazala kao najveći problem, u toku je njen usaglašavanje. Nadležni iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine dogovaraju se o usaglašavanju dokumentacije da bi podaci koji se upisuju u potvrde bili tačni. U Ministarstvu finansija objašnjavaju da je nedavno oformljena i komisija koja bi trebalo da ubrza postupak. Kada i kako će to ići, ostaje da se vidi. Ratni sukobi koji su pratili raspad Jugoslavije ostavili su mnoge od onih koji danas potražuju devize bez štednih knjižica pa samim tim i bez dokumentacije kojom bi mogli dokazati svoja prava. Potvrde koje mogu da dobiju u bivšim republikama SFRJ je jedino na šta se mogu osloniti.

D. Vujošević