Ima prostora za povećanje plata i penzija

Što se tiče povećanja plata i penzija, nije sporno, budžetske brojke su dobre, nalazimo se u suficitu. Očekujemo na kraju godine da postoji blagi suficit. Postoji prostor za povećanje plata i penzija i ono što je privredi naročito bitno, rasterećenje poreza, rekao je Altiparmakov novinarima nakon sastanka članova Fisklanog saveta sa Srpskom asocijacijom menadžera.

Kako kaže, poruka Fiskalnog saveta je da se to radi na sistemski i uređen način.

Da se pre svega usvoji forumula za indeksaciju penzija i da se u skladu sa tom predvidivom formulom, i u ovoj i u narednim godinama povećavaju penzije, poručio je Altiparmakov.

Privredi je, ističe on, važno da se što više novca ostavi za rasterećenje poreza i doprinosa na zarade, što će biti direktna stimulacija privrednom rastu.

Na pitanje novinara da prokomentariše to što su nedavno poslanici na skupštinskom Odboru za finansije kritikovali rad Fiskalnog saveta, zatim ono što je Fiskalni savet iznosio kada je reč o privrednom rastu i da li osećaju članovi tog tela neku vrstu pritiska od strane vlasti, Altiparmakov je rekao:

Ne osećamo pritisak. Naravno da nezavisne institucije nemaju uvek identično gledište sa vlašću, i to je dobro, jer bi se u suprotnom postavilo pitanje čemu uopšte služimo. Tako da nemamo nikakavu vrstu pritiska, a imamo jasan mandat zašto se Fiskalni savet bavi prvirednim rastom, kazao je Altiparmakov.

Menadžeri: Poresko rasterećenje, ali ne narušiti stabilnost

Predstavnici Srpske asocijacije menadžera smatraju da bi trebalo što više poreski rasteretiti privredu, ali samo u meri koja ne narušava ekonomsku stabilnost zemlje, a članovi Fiskalnog saveta poručuju da bi, pre svega, trebalo smanjiti poreze i doprinosa na zarade pošto bi to direktno uticalo na brži privredni rast.

Članovi Fiskalnog saveta su na godišnjem sastanku s menadžerima SAM-a ukazali da je nedovoljan privredni rast od tri odsto i da bi trebalo da težimo ka privrednom rastu od pet odsto.

Predsednika SAM-a Stanka Pejanović je rekla novinarima posle sastanka da je za privedu veoma važno što je stabilan kurs i niska inflacija i što privrednici imaju veću predvidivost poslovnog okruženja.

Na pitanje, koliko privreda očekuje da se smanji poresko opterećenje, Pejanović je odgovorila:

"Mislim da treba da radimo svoj posao, a vlada svoj. Mislimo maksimalno moguće, a da se ne naruši ekonomska stabilnost zemlje".

Predsednica SAM o tome šta sprečava domaće javne investicije, navodi da za privrednike postoje samo izazovi i da se zato tradicionalno svake godine sastaju sa Fikalnim savetom kako bi videli šta se dešava sa budžetom koji je u toku i kakva su očekivanja do kraja godine.

“Jer i mi u okviru svojih kompanija radimo rebudžetiranje ako makroekonomski pokazatelji pokazuju nešto drugačije nego što smo imali tokom planiranja. Ono što nas je danas naročito zanimalo, a što se moglo videti u medijima, da se stope rasta za našu zemlju kreću od tri do sedam odsto, pa smo želeli da čujemo od strane predstavnika Fiskalnog saveta šta je realno očekivati u ovoj godini“.

Pejanović kaže da su menadžeri videli da se očekuje i ove godine budžetski sufici i slično i da su hteli da razmene mišljenje sa Fiskalnim savetom kako bi videli na koji način mogu dalje da investiraju u privredni razvoj.

Nas, pre svega, interesuje smanjenje poreza i doprinosa na zarade i drugo održivost sistema u smislu pojačanja investicija, pa ne samo stranih nego i domaćih, ali da ih ne delimo na strane i domaće - već investicija malih i srednjih preduzeća, kazala je ona.

Pejanović je rekla da su se menadžeri interesovali i da li će država napraviti poreske podsticaje za preduzetničke fondove koji bi investirali u mala i srednja preduzeća, "biznis anđele" i da li će se i neke nebankarske institucije podstaći kako bi mogao da se pospeši razvoj MSP sektora.

Kako kaže, SAM smatra da je to veoma važno.

Pejanović dodaje da je razmatrana i važna tema odliva ljudi i da statistika kaže da svake godine iz naše zemlje ode 60.000 ljudi, kao i da to otvara pitanje i održivosti penzionih fondova i biznisa kao takvog.