I onlajn račune moramo da čuvamo godinu dana

 Da li će tako i biti i u kojim delovima poslovanja i rada, pokazaće vreme, a sasvim je sigurno da je protekla više od dva meseca veliki uzlet doživela onlajn prodaja, kupovina i plaćanje i mnogo više građana koristilo je elektronsko i mobilno bankarstvo tokom vanrednog stanja.

Taj moderan način obavljanja transakcija ima nekoliko pozitivnih efekata: štedi vreme jer nema čekanja u redovima u pošti i bankama, a provizija je zanemarljiva ili ne postoji.

To je i razlog što je onlajn plaćanje za mnoge odavno jedini način plaćanja, o čemu svedoče i rezultati pojedinih anketa koji govore da čak 70 odsto ispitanika račune plaća putem mobilnih aplikacija banaka, a da 30 odsto njih to čini uplatom u pošti ili banci. To, naravno, nije malo, ali su i oni proteklih meseci morali da savladaju onlajn plaćanje.

I moguće je da će određeni procenat njih ostati veran novini s kojom su se susreli i koju su, možda iz straha da nešto ne pogreše, izbegavali.  Dakle, u situaciji kad mnoge institucije nisu radile, a valjalo je platiti račune, građani su morali da se okrenu drugačijem načinu plaćanja  i da, umesto na šalterima banaka ili pošte, svoje obaveze izmire klikom iz svojih stanova – onlajn. Nove navike otvaraju i nova pitanja, a jedno od onih na koja građani kojima je onlajn plaćanje novina najčešće traže odgovor je da li je potrebno da se, poput obaveze da se papirni računi, koji se kao dokaz o vremenu plaćanja čuvaju godinu dana, to radi i prilikom onlajn plaćanja.

Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marka Dragića, rok zastare potraživanja preduzeća kao što su „Elektroprivreda Srbije”, „Inforamtika”, telekomunikacijski provajderi... je godinu, pa bi bilo dobro da se plaćeni elektronski računi, takođe, čuvaju.

– Na taj način se izbegavaju neprijatnosti do kojih može doći ukoliko ta preduzeća iz bilo kojeg razloga iskažu sumnju o tome da li je račun plaćen – kaže Dragić. – Čuvanje onlajn računa obezbeđuje potrošaču da ih predoči kao dokaz o plaćanju.

Dakle, bilo bi dobro da se, nakon onlajn plaćanja, uradi još nekoliko koraka koji će poslužiti kao dokaz da je to i urađeno. Naime, nakon plaćanja se dobija PDF račun koji je identičan onom koji se dobija na šalterima pošte, banke ili neke druge institiucije ovlašćene da obavlja tu vrstu transakcije, na kojem se vidi ko je uplatilac, iznos i datum plaćanja, a banka potvrđuje da je transakcija urađena.

Tada treba napraviti još jedan korak – potvrdu bi trebalo odštampati ili slikati i na taj način obezebediti dodatnu sigurnost, te uz elektronski dokaz posedovati i  materijalni dokaz o plaćanju.

Na onlajn kupovinu, pa naravno i plaćanje, tokom proteklih meseci silom prilika morali su da se oslone i oni kojima je bilo potrebno nešto što se tada nije moglo kupiti odlaskom u prodavnicu jer ih većina nije radila. Oni koji su na taj način pazarili i pazare, ističe Dragić, imaju ista prava kao i oni koji kupuju na klasičan način.

– Da bi potrošač koji je kupio neki proizvod onlajn mogao ostvariti pravo na garanciju, mora imati račun, kopiju računa ili slip iz banke kao  dokaz da je proizvod kupljen od konkrentog kupca/prodavnice i na taj način stiče pravo na dve godine garancije, a račun se mora čuvati sve vreme dok ona traje – kaže Dragić. 

        D. Mlađenović