Hrana i nafta glavni krivci za septembarski cenovni udar
Rast međugodišnje inflacije u avgustu i septembru na 4,3, odnosno 5,7 odsto respektivno, rezultat je niske uporedne baze iz 2020, skoka svetskih cena energenata, slabije poljoprivredne sezone zbog suše tokom lenjih meseci i posledičnog rasta cena neprerađene hrane, kao i faktora „uvezenih” iz međunarodnog okruženja, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.
Povodom različitih interpretacija o kretanju inflacije u drugoj polovini 2021, iz NBS-a predočavaju da prosečna inflacija u Srbiji u periodu januar-septembar iznosi tri posto u odnosu na isti period prošle godine.
Ističu, takođe, da se gotovo dve-trećine rasta inflacije u septembru, ili čak 3,6 procentnih poena, odnosi na faktore na koje monetarna politika ne može da utiče svojim instrumentima - referentnom kamatnom stopom, politikom deviznog kursa i ostalim instrumentima, te da bi zaoštravanje monetarne politike radi suzbijanja inflacije u ovom trenutku bilo štetno i za privredu i za građane.
Iz centralne banke preciziraju da se u septembarskoj inflaciji čak 1,8 procentnih poena odnosi na cene neprerađene hrane, koje su međugodišnje skočile za 17,9 posto, zatim 0,8 procentnih poena se odnosi na cene prerađene hrane koje su porasle za 3,7 odsto, dok se jedan procentni poen odnosi na cene derivata nafte, koje su povećane za 16,3 posto međugodišnje.
„Sve navedeno su, uglavnom, faktori na strani ponude, odnosno faktori koji su prisutni i u ostalim zemljama sveta i koji su uvezeni, odnosno nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta”, konstatuje se u saopštenju.
Ako bi NBS reagovala značajnim zaoštravanjem monetarne politike, uspela bi da ostvari neznatan uticaj na faktore poput cena hrane i energenata, ali bi takve mere privredi i stanovništvu donele više štete nego koristi jer bi, između ostalog, znatno usporile privredni rast, poskupele kredite i ugrozile finansijsku stabilnost zemlje, koja je direktno povezana sa svim ekonomskim parametrima u zemlji, uključujući i ukupan poslovni ambijent i životni standard stanovništva, dodaju iz centralne banke.
Dalje podsećaju da NBS već koristi instrumente koje ima na raspolaganju, tako da su potpuno netačne ocene o odsustvu mera monetarne politike u Srbiji, a koje su u više navrata iznete u javnosti.
Imajući u vidu globalne faktore koji i dalje deluju inflatorno, prosečna međugodišnja inflacija koju treba očekivati na nivou cele 2021. godine kreće se u rasponu od 3,5 do 4 posto, poručuju iz NBS.
„Kada je reč o inflaciji u decembru u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema preliminarnim projekcijama u ovom trenutku, očekujemo da se kreće u rasponu između šest i sedam procenata. Pri tome, podsećamo da je međugodišnja inflacija u decembru prošle godine iznosila 1,3 posto, odnosno, bila je ispod donje granice ciljanog koridora, pa je zbog niske baze i bio očekivan njen nešto viši nivo krajem ove godine”, navode iz centralne banke.
„Poređenja u kojima se sugeriše da bi NBS trebalo da postupi slično centralnim bankama u nekim zemljama okruženja, mogu da dođu samo od dela javnosti koji ili ne prati rad NBS ili namerno prećutkuje činjenice. Tačno je da su neke centralne banke u okruženju već pooštrile monetarne uslove - to je uradila i NBS”, piše u saopštenju.
U tom kontekstu se ukazuje da je NBS prestala da obezbeđuje jeftinu dinarsku likvidnost bankarskom sistemu i tako pooštrila uslove i situaciju likvidnosti.
Očekuju da će se inflacija kretati na tim nivoima i tokom prvog kvartala sledeće godine, a da će se u granice cilja vratiti sredinom 2022, i da će se u drugoj polovini sledeće godine spustiti na centralnu vrednost cilja od tri posto, uz mogućnost da se nađe i ispod tog nivoa.
D. Mlađenović