Grejanje stana od 60 kvadrata oko 68.580 dinara

Kako je istaknuto na okruglom stolu „Kako ćemo se grejati naredne zime?” u organizaciji internet portala „Balkanmagazin” – svi remonti toplana su završeni i obezbeđene su dovoljne količine goriva. Zvanična sezona grejanja počinje 15. oktobra, a negde su već počele i probe.

Direktor Poslovnog udruženja „Toplane Srbije” Dejan Stojanović podsetio je na to da je u gradskim toplanama oko 6.000 megavata instalisane snage, da sistemi imaju 2.500 kilometara distributivne mreže i da se blizu 630.000 domaćinstava greje preko daljinskih sistema. Ukupna grejna površina je oko 44 miliona kvadratnih metara.

Po odluci o grejnoj sezoni, svaka lokalna samouprava definiše početak grejnog perioda, naveo je Stojanović.

Beograd i Novi Sad su, kako je dodao, pomerili početak grejne sezone na 1. oktobar.

Grejanje može da počne i od 20. septembra i da traje do 10. maja, ako to bude zahtevala spoljna temperatura. Potrebne količine prirodnog gasa za narednu sezonu iznose 550 miliona kubika, mazuta  65.000 tona, potrebno je 155.000 tona uglja, kao i nešto malo drveta, kazao je Stojanović.

On je istakao da je godišnja cena grejanja za stan od 60 kvadrata prosečno 68.580 dinara, a da je u protekloj grejnoj sezoni isporučeno 5.620 gigavat-sati toplotne energije.

Zaprepašćujući su vrlo visoki stepeni efikasnosti proizvodnih i distributivnih sistema: gotovo 90 procenata u proizvodnji i oko 85 procenata u distributivnim sistemima. A ono što je vezano za naplatu prema potrošnji je tzv. sprecifična potrošnja od 128,5 KNJh po kvadratnom metru, naveo je Stojanović, dodajući da po efikasnosti imamo značajno veći procenat od EU.

Po njegovim rečima, oko 35 odsto domaćinstava u Srbiji se greje na drva, deset odsto na gas, isto toliko na ugalj i 25 odsto na sisteme daljinskog grejanja. Saglasnost na cenu grejanja daju lokalne samouprave. Od 59 toplana, njih 15 primenjuje naplatu po potrošnji, s tim što dve naplaćuju toplotnu energiju samo po kilovat-satu, što znači da nisu u potpunost usaglašene s propisom, a 13 sistema nema nikavu usaglašenost.

Stojanović je posebno istakao da se proces isključivanja domaćinstava sa sistema daljinskog grejanja zaustavio i da sada ima više novopriključenih od onih koji su se isključili.

Stručnjak za daljinske sisteme grajanja Petar Vasiljević podsetio je na važnost korišćenja biomase kao goriva, jer to snižava cenu toplotne energije iz daljinskih sistema grejanja. Projekat promovisanja korišćenja biomase u gradskim toplanama je počeo 2013. godine, kada je Ministarstvo rudarstva i energetike uputilo poziv lokalnim samoupravama za učešće u njemu. Odazvalo se 18 gradova, ali su se pojavili određeni problemi. Studije su pokazale da se u pet gradova mogu raditi kombinovana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije, s kapacitetima od jednog do pet megavata električne energije i 15 megavata toplotne, s tim što su projkti isplativi za sedam do devet godina.

Vasiljević naglašava da su ti projekti zahtevali investicije od 12 do 15 miliona evra, kao i korišćenje velikih količina drvne biomase. Navodeći da je za jedan megavat struje i pet megavata toplotne energije potrebno 45.000 kubika drvne mase godišnje, Vasiljević je istakao da je KFw banka odobrila kredit od 20 miliona evra i dva miliona donacija, tako da će svaki grad dobiti 20 odsto bespovratnih stredstava. Projekat traje pet godina i obuhvaćeno je deset gradova.

Izvršni direktor JP „Srbijagas”za komercijalne poslove Dragan Vučur kazao je da gasni sistem funkcioniše bez problema u celoj zemlji.

Preduzeto je sve da grejna sezona protekne bez većih problema, rekao je Vučur.

Kako je dodao, obezbeđeno je 450 miliona kubnih metara gasa u Podzemnom skladištu u Banatskom Dvoru, a tokom oktobra i početkom novembra biće dopremljeno još 100 miliona kubika.

On je napomenuo da postoji problem koji brine celu Evropu jer se ne zna šta će biti posle 1. januara i da li će ruska i ukrajinska gasna kompanija postići dogovor, i kakav.

Kako je istakao, „moramo biti spremni na to da će dotok gasa dosadašnjim putem, preko Ukrajine, biti prekinut” od 1. januara, pa su Ministarstvo energetike i „Srbijagas” iz alternativnih pravaca obezbedili neke dodatne količine, a vode se i pregovore o još nekim količinama da bi se poboljšala sigurnost snabdevanja.

„Srbijagas” će sve učiniti tržište bude snabdeveno gasom, rekao je Vučur, naglašavajući da je cena gasa stabilna i da se ne očekuje ozbiljnije poskupljenje ako na globalnom planu ostane sadašnja situacija.

D. Mlađenović