FISKALNI SAVET Gradnja puteva dobra stvar, zaduživanje ne, REBALANS BUDŽETA moguć u prvim mesecima sledeće godine
U budžetu za 2024. godinu predviđeno je povećanje penzija, plata u javnom sektoru i minimalne zarada. To su glavne okosnice državne kase, ali ne i jedine.
Fiskalni savet ocenjuje da su budžetom napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru.
Njihov glavni ekonomista Danko Brčerević za Internet portal RTS-a ukazuje na stavke budžeta kojima nisu dali "zeleno svetlo".
Trajno rešenje za povećanje životnog standarda ugroženih građana može se tražiti samo kroz reformu sistema socijalnih davanja, jedan je od predloga.
Fiskalni savet ocenio je da su budžetom napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, ali da je fiskalni deficit i dalje previsok za Srbiju.
Glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević smatra da se povremenim davanjem novca ne mogu trajno rešiti narasli socijalni problemi. Objasnio je zašto je trebalo planirati nešto veću prosečnu inflaciju u 2024. godini i prognozirati nešto niži rast BDP-a.
- Budžet ima mešovite elemente, tj. neki njegovi delovi mogu se oceniti pozitivno, ali neki ne. Od tri komponente koje ste pomenuli, nesporno je da budžet ima izraženu razvojnu komponentu – jer se njim planiraju visoke investicije države od preko 5 milijardi evra. Planirani deficit budžeta u 2024. iznosi oko 1,7 milijardi evra, što je daleko od ravnoteže. Međutim, kad se uzme u obzir da je 2020. minus u državnoj kasi bio 3,8 milijardi evra i da se on od tada iz godine u godinu smanjuje, ovaj plan Vlade za 2024. ipak smo ocenili kao prihvatljiv. Na kraju, naša analiza pokazuje da je budžet u delu koji se odnosi na socijalna davanja najviše podbacio.
Kako je istakao, dobro je što će izdvajanja za javne investicije u Srbiji i u 2024. biti velika, znatno iznad uporedivih evropskih zemalja.
- Tako smanjujemo veliki zaostatak za Evropom u kvalitetu osnovne infrastrukture. To je i ekonomski najkvalitetniji vid državne potrošnje jer snažno podstiče privredni rast – angažovanjem radne snage i korišćenjem građevinskog materijala koji se onda u Srbiji povećano proizvodi. Uz sve to, nakon završetka gradnje, dobra infrastruktura će omogućiti privredi da ima bolje rezultate.
Fiskalni savet je, međutim, dao Vladi i dve važne preporuke. Prvu, da pored izgradnje auto-puteva i železnice obrati više pažnje na investicije u obrazovanje, zaštitu životne sredine i zdravstvo – koje su zapostavljene. Druga se odnosi na sve veći broj projekata koji se sprovode po ubrzanoj proceduri, bez objavljenih analiza opravdanosti, tenderskih procedura, javnih nabavki.
Najbolje bi bilo da budžet uopšte nema deficit, tj. da bude izbalansiran, kaže ovaj stručnjak. U tom slučaju ni država ne bi morala da se zadužuje za njegovo finansiranje. Ipak, ekonomski je sasvim u redu i to da Srbija ima ograničen budžetski deficit, do granice od oko milijardu evra.
To bi s jedne strane dalo dovoljan prostor za nastavak sprovođenja velikih infrastrukturnih projekata koji podstiču privredni rast, a s druge strane ne bi bilo bojazni da će javni dug da se otrgne kontroli. Takav rezultat još uvek se neće dostići u 2024, ali smo na dobrom putu da se to desi u 2025. godini.
Fiskalni savet je procenio da ćemo u 2024. morati da se zadužimo za 6,5 milijardi evra. Ministar finansija kaže da ćemo u međuvremenu vratiti 4,5 milijarde, a isto tako da na računu imamo 5 milijardi u gotovini. Međutim, postoji jedan dodatni problem koji ministar ne pominje, a veoma je važan. Kamatne stope na stari dug koji se otplaćuje su oko 3%, a trenutno se Srbija na finansijskom tržištu zadužuje po 7%.
- Srbija će tokom 2024. da se zaduži po visokoj kamatnoj stopi da bi vratila dug s niskom, što će dosta da nas košta. Fiskalni savet je baš na to upozorio. Zbog ovakvih rizika mi već godinama insistiramo i preporučujemo Vladi da izbegava rasipne mere koje povećavaju javni dug.
Kako je poručio, problem je u tome što je životni standard najsiromašnijih građana Srbije veoma pogođen visokom inflacijom koja traje još od sredine 2021. godine. Specifičnost sadašnje visoke inflacije je i to što u okviru nje najbrže rastu cene hrane i energenata. A upravo za te potrebe najsiromašniji građani Srbije odvajaju najveći deo svog budžeta.
- Njima nije toliko relevantno to što je rast cena računarske opreme ili električnih aparata bio relativno nizak – poručio je Brčerević.
RTS
