Evropske olakšice za uštedu energije u našim domaćinstvima

Oni koji još nisu posetili drvare, uglavnom su se odlučili za grejanje na struju. Svima njima je zajedničko da se žale na previsoke cene energenata, ma koji bili.

Račune bi mogli lako smanjiti ako bi popravili izolaciju u svom životnom prostoru, odnosno ako bi bar zamenili dotrajala vrata i prozore. Tada bi im računi za struju, odnosno izdaci za ogrev, bili bar trećinu manji. To pitanje je sve aktuelnije i za one koji se greju preko gradskih toplana. U većini gradova je najavljeno da će se sledećih godina preći na grejanje po utrošku.

Zamena dotrajale drvenarije nije jeftina. Međutim, potrošačima u pomoć ovih dana priskače Evropska banka za obnovu i razvoj. Oni su iz programa GFF – Finasiranje „zelene” ekonomije odvojili 85 miliona evra. Novac je namenjen domaćinstvima za finansiranje energetske efikasnosti.

Pare su obezbeđene iz programa podrške investicijama u „zelene” tehnologije EU, Ministarstva finansija Austrije, Evropskogog zajedničkog fonda za Zapadni Balkan. Program se odvija u sklopu Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Troškovi kupovine vrata, prozora i drugog nisu jedini koji čekaju novog kupca, tu je i ugradnja. Taj trošak takođe se može finansirati pomenutim kreditom. Tu kupac može računati na vraćanje 25 odsto novca. Međutim, važi isto pravilo kao i za kupovinu: potrebna je profaktura, pa fiskalni račun za obavljeni posao. Znači, ugradnju nove drvenarije ili montiranje kotla i izolacije treba da obavi registrovani preduzetnik ili komapnija koja se time bavi za one koji hoće da koriste pogodnosti koje je ponudio EBRD.  

Kod nas se to realizuje preko Erste i Unikredit banke. Za početak, u obe banke za tu namenu je obezbeđeno 10,2 miliona evra. Radi se o potrošačkim kreditima od kojih se građanima vraća 15 do 20 pa i 25 odsto novca. Osim zamene stolarije, tim parama mogu finansirati ugradnju izolacije, nabavku toplotnih pumpi, solarnih kotlova, grejača vode, klimatizaciju, osvetljenje.

Potrošači koji se odluče za takvu nabavku ne mogu birati proizvode baš po svojoj volji. Roba koja omogućava vraćanje novca mora da ima odgovarajući sertifikat. Sve što je potrebno da znaju, kupci mogu naći na sajtu ebrdgeff.com/serbia. Tu ih očekuje i spisak prodavnica, odnosno proizvođača, kao i objašnjenje koji sertifikat donosi pomenutu pogodnost. Ukoliko im nešto nije jasno, mogu poslati mejl na istu adresu i dobiće odgovor. Ako se odluče da kupe stolariju, vraća im se 15 odsto, ako priključe i izolaciju – 20 odsto, a ugradnja se dodatno podstiče vraćanjem 25 odsto iznosa.

Podizanje tog kredita je jednostavno. Sve počinje od prodavca: klijent treba da ode kod prodavca i uzme profakturu za ono što želi da kupi. Put ga zatim vodi u banku. Tu treba da obezbedi svu potrebnu dokumentaciju, slično kao i za gotovinske kredite. Kada se zajam odobri, može računati da će mu se uloženi novca delimično vratiti.

Obe banke, i Erste i Unikredit, odobravaju pomenute kredite u iznosu od najviše tri miliona dinara. U Erste banci kažu da se zajam može uzeti na 120 meseci za klijente koji tu imaju račun, dok je za druge rok nešto kraći – 96 meseci. Kamata je 10,14 odsto. U Unikredit banci je rok otplate najviše 84 meseca, a godišnja nominalna stopa je 9,11 odsto. 

Kada ispuni sve formalnosti i dobije kredit i obavi kupovinu,  klijent u banku treba da donese fiskalni račun. Tada će popuniti zahtev za isplatu finansijskog podsticaja i može očekivati da mu u roku od dva meseca novac legne na rečun.

D. Vujošević