Dva miliona radi, a penziju prima 1,7 miliona

U isto vreme, pokazuju podaci iz biltena Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Srbiji ima 1.721.864 penzionera odnosno onih koji svakog meseca čekaju svoju prinadležnost za minuli rad. Uz ove, treba dodati i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje da je u maju ove godine na evidenciji nezaposlenih bilo 676.693 osobe.

Prosta računica pokazuje da je “izdržavanih” lica odnosno penzionera i nezaposlenih više nego onih koji danas imaju radno mesto i to za čak 366.557 lica. No, čak i ukoliko se ne sabiraju oni koji traže radno mesto, odnos penzionera i broja radnika je izuzetno nepovoljan i iznosi nešto manje od jedan prema 1,2 , jer zaposlenih ima svega 310.136 više nego onih koji svakog meseca primaju penziju. Nesporna je činjenica da se već nekoliko godina penzije isplaćuju uz veliku mesečnu dotaciju iz budžeta Srbije i da one ne bi bile redovne niti ovolike kolike jesu da nije dodatnih izdvajanja. Sasvim je druga priča ko je zbog toga kriv i ko je taj što je isprazio nekada pune penzijske fondove , jer i sa njom i bez nje surova stvarnost se ne menja i dotacije iz budžeta zarad redovnosti isplate penzija moraće se nastaviti i narednih godina, a malo je verovatnoće da će ikada moći da se bez njih isplaćuju.

Jer, čak i kada bi svih 676.693 sada nezaposlenih lica našlo posao povoljan odnos koji stvara održivi penzijski sistem ne bi mogao da se napravi. Pod pretpostavkom i da se svi sada nezaposleni zaposle , značilo bi to da Srbija ima sadašnjih 2.032.000 zaposlenih i još 676.693 koji bi se zaposlili, što bi ukupno bilo 2.708.693 radnika. Oni bi i dalje imali postojećih 1.721.864 penzionera , pa bi zaposlenih bilo 986.829 više nego onih koji primaju penziju, a to bi značilo odnos jedan prema 1,45  što opet nije dovoljno za održivost penzijskog fonda odnosno za redovnu isplatu penzija bez značajnijih mesečnih dotacija iz budžeta.

U prvoj polovini ove godine u kasu Fonda PIO leglo je 15 milijardi dinara više nego lane na ime doprinosa koje su poslodavci uplatili za svoje radnike. U odnosu na prvu polovinu prošle godine konačni račun Fonda PIO je u plusu za 8,4 odsto, ali ni to nije dovoljno za veće smanjenje dotacija iz repubičkog budžeta, ali jeste naznaka da gazde redovnije plaćaju staž i da će penzijska kasa moći da računa na više sopstvenog prihoda , a samim tim i manjim potrebama za intervencijom države.

Od ukupno 7.058.322 stanovnika Srbije, koliko Republički zavod za statistiku procenjuje da ih je bilo na kraju prošle godine, udeo radno sposobnog stanovništva je 66,4 odsto ukupne populacije odnosno 4.686.725 građana Srbije. Međutum, u radno sposobno stanovništvo RSZ svrstao je stanovništvo između 15 i 65 godina starosti, ali zanemarljiv je broj mladih od 15 do 20 godina koji , iako se smatraju radno sposobnim, traži ili ima radno mesto – oni se školuju bilo u srednjoj školi ili na fakultetima , pa samim tim i ne mogu doprinositi punijoj penzijskoj kasi. Prosta računica, opet pokazuje da čak i kada bi svi petnaestogodišnjac i nekoliko godina stariji od njih dobili radno mesto i dalje se ne bi došlo do idealnog odnosa radnika i penzionera koji bi trebao da bude 1 prema 3, jer da bi tri radnika “izdržavala “ jednog penzionera, u Srbiji bi trebalo da bude 5.165.592 radno sposobna stanovnika, a toga ne da nema nego neće ni biti, pogotovo ako se nastavi smanjenje ukupnog broja žitelja ove države.

Finansijski direktor Fonda PIO Ivan Mimić priznaje da sve i kada bi ukupno radno sposobno stanovništvo u Srbiji , a to je znatno više od onih koji se danas nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ušlo u osiguranje – a to znači našlo radno mesto – maksimalan mogući odnos broja penzionera i radnika bio bi jedan prema 2,2 u “korist” penzijskih čekova, a ni to ne bi bilo dovoljno. Mimić dodaje da se izdvajanja iz budžeta za isplatu penzija smanjuju i to iz godine u godinu, a kao primer navodi da je 2012.godine za tu namenu izdvajano 48,2 odsto, a prošle godine 35,12 odsto. Ukoliko bi, kaže, bio izuzet novac namenjen jednokratnoj isplati penzija od po 5.000 dinara koji je bio u novembru prošle godine i što ne predstavlja redovan rashod Fonda PIO, učešće budžeta u isplati penzija bilo bi još niže odnosno 34,2 odsto.

Fond PIO je prošle godine povukao 10,15 milijardi dinara manje para iz budžeta od planiranih, čime je učešće neto penzije u BDP lane smanjeno na 11,8 odsto, čime se Srbija zapravo približila onome što MMF od nje očekuje i traži. Naime, MMF je pre dve godine za cilj postavio da učešće penzija u BDP u Srbiji bude 11,3 procenta.  Međutim, da bi se došlo do tog procenta, našoj državi nedostaje još nekoliko hiljada radnih mesta, jer samo zaposleni kroz redovnu uplatu penzijskog doprinosa mogu poboljšati stanje penzijske kase. Dakako, na punjenju penzijske kase prethodne dve godine radi i Inspekcija rada koja stalnim kontrolama nastoji da smanji rad na crno i natera poslodavce da kako oni tako i zaposleni pređu u legalne tokove što podrazumeva plaćanje svih, pa i penzionih doprinosa.

Za samo dve godine primene Zakona o združenom inspekcijskom nadzoru otkriveno je oko 4.000 firmi koje su i poslovale i zapošljavale radnika na crno. Pored Poreske uprave, pravo da bez policijske pratnje uđe u posed takvih preduzeća dobila je i Inspekcija rada, a prema njihovim podacima, čak 60 odsto osoba koje su otkrivene da nedozvoljeno organizuju posao, odmah je prešlo u legalno poslovanje.

Ljubinka Malešević