Domaća kartica počela da zamenjuje čekove

Finansijske kuće tu već duže stavljaju spisak prodavnica gde klijenti mogu da ostvare popuste ili odložena plaćanja kod platnih kartica uz razne pogodnosti.

Među pozivima za ove pogodnosti do sada su bile mahom kartice iz programa “viza” i “masterkard”, a odnedvano se pojavila i domaća “dina”.

Banka poštanska štedionica nudi uz “dinu” plaćanje prve rate odloženo na 30 dana bez ikakvih naknada i kamata. Ukoliko se kupuje nešto krupnije ili više stvari onda je to u šest mesečnih rata bez kamate. Drugim rečima isto kao ček samo bez ispisivanja.

Od sredine avgusta banke su obavezne da prema Zakonu o međubankarskim naknadamai klijenima koji otvaraju račun ponude “dinu”, isto tako kod reizdavanja kartica nakon isteka opet ova domaća ima prednost. Na ovo favorizovanje domaće kartice u plantom prometu nadležni su se odlučili jer su provizije na strane kartice kod nas daleko veće nego u EU. Zato je Narodna banka Srbije zakonski obavezala finansijske kuće da do polovine decembra smanje naknade za prihvatanje kartica sa sadašnjih dva odsto najčešće na 0,6 za kreditne odnosno 0,5 za debitne. Sredinom 2019. godine  moraće da padnu na 0,3 odsto i 0,2 što je u skladu sa direktivom u EU

Koliko će ovi prvi koraci pomoći d se “dina” više koristi kod nas?

O tome međunarodni konsultant dr Aleksandara Vasiljević kaže da će “dina” će biti zanimljiva i više korišćena u plaćanjima, ako od nje budu koristi imali građani, država i banke.

Za stvarno previsoke naknade kod plaćanja karticama kod nas bankari krive slabu kupovnu moć potrošala.

Platnim karticama kod nas se podmiruju računi izuzetno malih suma novca. Banka ima isti trošak bilo da se plati račun od 500 dinara ili za više hiljada. Baš zbog pomenutih troškova koje oni imaju plaćanje karticama nije se odomaćilo u trafikama.

Slično je i s drugim malim prodavnicama koje nude sitnu robu poput suvenirnica a i manji marketi, gde se pazar svodi na hleb, mleko i još ponešto, takođe su često bez kartičarskog terminala.

Kako sada stvari stoje, građani koji će moći da je koriste umesto čekova su tu i u blagoj prednosti. Čekovi su limitirani i po broju i po sumi koja se na njih može ispisati, a kod “dine” toga nema, njeno održavanje i izdavanje se ne plaća. Kod međunarondih kartica banke to često naplaćuju. Za čekove se plaća nadoknada,  pa i ležarina ako on nije prošao istog meseca kada je i izdat.

Korist države je jasna. Novac koji se plati preko POS terminala  lakše se kontroliše neog gotovina i teže zaluta u sivu zonu.

Što se tiče banka one bi takođe trebale da budu “za” “dinu”. Za izdavanje kartica banke kartičarskim sistemima plaćaju fiksne troškove svake godine. Za “dinu” je to 450.000 dinara a za one strane 200.000 evra za svaku godinu. To bankari nadoknade kroz provizije od trgovaca. Ova praksa će u skladu za zakonom morati da se menja..

Trgovcima koji su često odbijali da prihvate strane kartice zbog troškova sada s “dinom” taj problem neće imati.

D. Vujošević