Домаћа картица почела да замењује чекове

Финансијске куће ту већ дуже стављају списак продавница где клијенти могу да остваре попусте или одложена плаћања код платних картица уз разне погодности.

Међу позивима за ове погодности до сада су биле махом картице из програма “виза” и “мастеркард”, а однедвано се појавила и домаћа “дина”.

Банка поштанска штедионица нуди уз “дину” плаћање прве рате одложено на 30 дана без икаквих накнада и камата. Уколико се купује нешто крупније или више ствари онда је то у шест месечних рата без камате. Другим речима исто као чек само без исписивања.

Од средине августа банке су обавезне да према Закону о међубанкарским накнадамаи клијенима који отварају рачун понуде “дину”, исто тако код реиздавања картица након истека опет ова домаћа има предност. На ово фаворизовање домаће картице у плантом промету надлежни су се одлучили јер су провизије на стране картице код нас далеко веће него у ЕУ. Зато је Народна банка Србије законски обавезала финансијске куће да до половине децембра смање накнаде за прихватање картица са садашњих два одсто најчешће на 0,6 за кредитне односно 0,5 за дебитне. Средином 2019. године  мораће да падну на 0,3 одсто и 0,2 што је у складу са директивом у ЕУ

Колико ће ови први кораци помоћи д се “дина” више користи код нас?

О томе међународни консултант др Александара Васиљевић каже да ће “дина” ће бити занимљива и више коришћена у плаћањима, ако од ње буду користи имали грађани, држава и банке.

За стварно превисоке накнаде код плаћања картицама код нас банкари криве слабу куповну моћ потрошала.

Платним картицама код нас се подмирују рачуни изузетно малих сума новца. Банка има исти трошак било да се плати рачун од 500 динара или за више хиљада. Баш због поменутих трошкова које они имају плаћање картицама није се одомаћило у трафикама.

Слично је и с другим малим продавницама које нуде ситну робу попут сувенирница а и мањи маркети, где се пазар своди на хлеб, млеко и још понешто, такође су често без картичарског терминала.

Како сада ствари стоје, грађани који ће моћи да је користе уместо чекова су ту и у благој предности. Чекови су лимитирани и по броју и по суми која се на њих може исписати, а код “дине” тога нема, њено одржавање и издавање се не плаћа. Код међунарондих картица банке то често наплаћују. За чекове се плаћа надокнада,  па и лежарина ако он није прошао истог месеца када је и издат.

Корист државе је јасна. Новац који се плати преко ПОС терминала  лакше се контролише неог готовина и теже залута у сиву зону.

Што се тиче банка оне би такође требале да буду “за” “дину”. За издавање картица банке картичарским системима плаћају фиксне трошкове сваке године. За “дину” је то 450.000 динара а за оне стране 200.000 евра за сваку годину. То банкари надокнаде кроз провизије од трговаца. Ова пракса ће у складу за законом морати да се мења..

Трговцима који су често одбијали да прихвате стране картице због трошкова сада с “дином” тај проблем неће имати.

Д. Вујошевић