Динар најјачи у последње три године: Годи дужницима, лоше за извознике

Од почетка ове године динар је ојачао за 4,1 одсто. Јачање динара у односу на евро многима одговара, али не и извозницима, а посебно лоше пада извозно оријентисаној пољопривреди.

Може се очекивати да динар до краја године још мало ојача јер тада долазе туристи да овде проведу новогодишње празнике, а долазе и наши грађани који раде у иностранству.

Понуда евра је тада већа па домаћа валута традиционално добија на вредности. Међутим, стручњаци сматрају да је домаћа валута скоро досегла највеће висине те да евро највероватније неће пасти испод 118 динара.

Динар је прилично турбулентна валута. Ове године најслабији је био у фебруару - прецизније 3. и 13. фебруара, када је за евро требало 124,02 динара.

У протеклих пет година било је и скокова и падова. Рецимо, у октобру 2012. године евро је био 113,85 динара. Четири године, такође и октобру, био је 123,17 динара.

Иако је познато коме одговара а коме не и јачање и слабљење домаће валуте, није згорег подсетити на то.

Јачи динар одговара клијентима банака који су задужени у еврима јер ће за рате издвајити мање новца, а и динарске штедише су, такође, на добитку.

Увозницима набилдована домаћа валута такође штима јер је узвозна роба јефтинија, а самим тим и доступнија домаћим потрошачима. Јачање динара не одговара свима који примају плате индексиране у еврима, девизним штедишама и, посебно извозницима, јер им је роба скупља, па самим тим мање конкурента.

У мењачницама и код банка продајни и куповини курс евра су се удаљили.

Тако се у мењачницама јуче евро продавао за 119,6 динара, а откпљивао за 118 динара.

Најнеповољнији курс динара јуче је имала Халк банка - где је куповни курс био114 динара, а продајни 122,81 динара.

Следила их је Војвођанска банка са 115,10 и 122,81 динара. Најмању разлику имала је банка Поштанска штедионица где је куповни курс био 117,47 динаар, а продајни119,55 динара.

По речима Александра Васиљевића, то је индикатор да мењачи и банкари не верују да ће се курс какав је данас дуже задржати. Када  је другачије, курсеви су скоро изједначени.

О томе како ће се вредност евра нешто виша од 118 динара одразити на извоз др Александар Васиљевић са Факултета за правне и пословне студије “Др Лазар Вркатић” у Новом Саду каже:

Наше извозне узданице су “Фијат” и пољопривредни производи. Италијански инвеститор ће морати да се носи с тим, а што се тиче пољоприврендика мислим да су се они нашли у веома незгодној ситуацији. Ова година је била сушна и многима је то умањило приносе, а сада је ту и јак динар који њихове производе чини мање конкурентним. 

О томе шта јачање динара значи др Љубодраг Савић с Економског факултета у Београду каже да домаћа валута јача када расте извоз и прилив страних инвеситција, те да није спорно да се у домаћој привреди ствари крећу на боље.

Ипак, он истиче и да домаћа валута јача и зато што се води политика јаког курса. 

По његовом мишљењу било би добро да држава води политку умеренег слабљења курса, јер би то помогло домаћим извозницима.

Курс динара усмерава Народна банка Србије у којој сматрају да је курс какав данас имамо резултат побољшања макроекономских прилика у земљи, већег поверења страних инвеститора који су више улагали у домаће хартије од вредности, те уравнотеженија понуда и тражња за девизама код  домаћих компанија.

Ови фактори су посебно утицали на кретања динара од августа до септембра.

У последњем тромесечју уобичајено долази до веће тражње за девизама, али значајније промене курса по том основу не треба очекивати.

Да би ублажила претеране осцилалације курса НБС на међубанкарском тржишту продаје и купује девизе. Ове године је купљено нето 810 милиона евра, односно 1,155 милијарди евра је пазарила НБС, а продато је 345 милиона.

Д. Вујошевић