Ako radite na DRŽAVNI PRAZNIK Evo za koliko vam je VEĆA DNEVNICA
Iako Dan primirja u Prvom svetskom ratu ove nedelje pada u subotu, ove godine nećemo imati pravo na produženi vikend.
Naime u ovom slučaju ne važi sistem prenosa na prvi sledeći radni dan, koji je uobičajen ako praznik pada u nedelju. Ipak, oni koji budu radili 11. novembra - imaće pravo na "duplu dnevnicu".
Po sistemu, "bolje išta nego ništa", svi koji rade ove subote imaće pravo na uvećanu zaradu, i to najmanje 110 odsto od osnovice za rad na dan praznika, koji je neradan dan. I ovo je definisano Zakonom o radu, član 108.
Prema Zakonu se dodaje i da, ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. pomenutog člana, procenat uvećane zarade (rad noću, prekovremeni rad...) ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Prema članu 114. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu u sledećim slučajevima:
Ako radite u subotu, primićete 100 odsto redovne dnevnice, plus uvećanje. Odnosno, za taj dan koji provedete na poslu ćete praktično primiti 210 odsto ugovorene dnevnice.
Da li je poslodavac dužan da vas "duplo" plati subotom?
Naime, dešavalo se da pojedini poslodavci ne isplaćuju duple dnevnice, ako praznik pada za vikend, tvrdeći da se "subota i nedelja ne vode kao radni dan".
Pitanje da li postoji rupa u Zakonu, te da li poslodavac ima legitimno pravo da vam ne isplati rad na praznik ako pada za vikend, proverili smo sa advokatskom kancelarijom.
Kako pojašnjava advokat Tijana Vladisavljević, sve zavisi od onoga što vam piše u Opštem aktu poslodavca i ugovoru o radu.
Ukoliko je u njima jasno definisan rad subotom i nedeljom, onda sigurno ostvarujete pravo na uvećanu zaradu.
Telegraf
