Njive da ostavimo u nasleđe, ne da ih poklanjamo
Javna rasprava o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu zavšena je pre par dana, zamerke i primedbe su brojne, a sve glasniji su i zahtevi da se nacrt ovog dokumenta povuče iz procedure jer će,
po oceni mnogih, naneti “istorijsku štetu” koja se ne može ni izmeriti ni ispraviti.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, uz zahtev za povlačenje i doradu zakona, ocenio je da je on neustavan i da će njegova primena biti pod velikim znakom pitanja s obzirom na to da najznačajnija pitanja nacrtom nisu predložena već bi se ona regulisala naknadno - posebnim uredbama.
Isti zahtev je Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za zemljište uputio Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije (SPITS) ističući da će Srbija biti jedina država kandidat za članstvo koja će imati obavezu po ratifikovanom Sporzumu o stabilizaciji i pridruživanju da kupcima iz EU prodaje nepokretnosti, uključujući i poljoprivredno zemljište, i pre sticanja statusa punopravnog članstva u EU, što je praksa za primljenih 13 novih članica.
Kako se ocenjuje u zahtevu, to jest predlozima SPITS, javna je tajna da je Nacrt zakona u funkciji omogućavanja ispunjenja obećanja jednom inostranom investitoru, uz koga će se učiniti „korisna usluga„ možda i pojedinim domaćim agrobiznis kompanijama.U predlozima, koji su formulisani na javnoj raspravi, održanoj u tom Savezu, ocenjuje se da je poljoprivredno zemljište proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija ukupno raspoloživog zemljišta i neobnovljivi prirodni resurs i relativno ograničavajući uslov za organizovanje poljoprivredne proizvodnje, prehrambenu sigurnost i održivu budućnost ljudi.
„Poljoprivredno zemljište je nacionalni prirodni proizvodni resurs za čijih je 60 centimetara formiranja obradivog sloja, koliko se uobičajeno koristi u najvećem broju grana poljoprivredne proizvodnje, potrebno čak do 1.500.000 godina, što predstavlja razdoblje života narednih 20.000 generacija prosečne starosti po 75 godina. To nameće pitanje neodgovornosti predlagača za zaštitu javnog interesa, i to ne samo sadašnje već i narednih 20.000 generacija žitelja Srbije„, navodi se u predlozima SPITS.
Savez je, između ostalog, podsetio i da zemljište nije nasleđeno od predaka, već pozajmljeno od naslednika i da je obaveza sadašnje generacije korisnika, vlasnika i resornih državnih organa da poljoprivredno zemljište koristi kao dobar domaćin, te da ga, ako ne u povećanoj površini i u poboljšanom stanju, onda najmanje u preuzetoj površini i zatečenom stanju ostavi u nasleđe narednim generacijama.
Nacrt zakona, dodali su, nije u funkciji harmonizacije legislative u skladu sa nastupajućim obavezama Srbije po SSP, koje će se u segmentu sticanja svojine i ravnopravnog statrusa kupaca iz EU na poljoprivrednom zemljištu u Srbiji primenjivati od početka septembra 2017. godine, što, kako se navodi, predstavlja nečinjenje blagovremene zaštite nacionalnih interesa.
S. Gluščević
Zaboravili 28.500 stručnjaka
Prema podacioma Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je nezaposleno čak 28.500 poljoprivrednih stručnjaka - od doktora nauka do poljoprivrednih tehničara različitih specijalnosti. Njih je predlagač potpuno izopštio iz Nacrta zakona kao potencijalne obrazovane korisnike državnog poljoprivrednog zemljišta, a koji bi zahvaljujući naučnom i stručnom znanju mogli da samozapošljavanjem na državnom zemljištu značajno unaprede tržišnu poljoprivrednu proizvodnju i udruživanje u poljoprivredi Srbije, ocenjuju u SPITS-u.