Neophodna ulaganja od 40 milijardi dinara u javne investicije

To je tada bilo približno jednako proseku u zemljama CIE, a ujedno je odgovaralo ekonomskoj razvijenosti zemlje, realnim potrebama za unapređenje infrastrukture i stvaranje dobre osnove za održiv privredni rast u dugom roku.

Međutim, ukazao je Fiskalni savet Srbije, od 2009. godine izdvajanja za javne investicije zabeležile su osetan pad, a u poslednjih osam godina iznosile su samo oko tri pocenta BDP-a prosečno godišnje. Istovremeno, zemlje CIE su održale visok nivo kapitalnih rashoda, koji su tokom čitavog perioda nakon 2009. godine bili 1,5 odsto BDP-a viši nego u Srbiji. To je dovelo do velikog zaostajanja u pogledu kvaliteta infrastrukture u Srbiji u odnosu na posmatrane zemlje, što potvrđuje i rangiranje naše države na međunarodnim listama konkurentnosti. Srbija bi, s obzirom na to da je samo za postojeće infrastukturne projekte preostalo oko 2,4 milijarde evra nepovučenih sredstava iz već odoborenih kredita, za nekoliko godina mogla, uz povećanje javnih investicija, da tu situaciju promeni u svoju korist i da dobrim putevima i prugama razvija privredu.

Fiskalni savet Srbije smatra da u srednjem roku Srbija treba da poveća javne investicije najmanje do pet odsto BDP-a, čime bi nadmašila prosek u CIE. Za osetnije smanjenje zaostatka po kvalitetu infrastrukture, javne investicije u Srbiji bi u dužem roku morale ne samo da dostignu prosek u regionu CIE već i da budu iznad njega. Zbog toga bi, po oceni FŠ-a, najveći deo fiskalnog prostora koji je ostvaren u prethodne dve godine, i to oko 40 milijardi dinara, dogodine trebalo usmeriti u javne investicije, s obizrom na to da su one sada manje od proseka u CIE. Glavni putni pravci, Koridori 10 i 11, još uvek nisu završeni, a rokovi za okončanje radova stalno se pomeraju. FŠ podseća na to da je prvobitni rok za završetak Koridora 10 bio 2012. godina, da bi se potom svake naredne godine odlagao i da se kao poslednji pominje naredna. Osim toga, železnička infrastruktura je loša, a posebno je problematično stanje na lokalu, gde su pristup osnovnoj komunalnoj infrastrukturi i njen kvalitet na zabrinjavajuće niskom nivou.

Kilometri auto-puta i brze pruge

Fiskalni savet Srbije ukazuje na to da je neophodno povećati efikasnost realizacije javnih investicija da bi se osigurao njihov rast. Naime, višegodišnje loše izvršenje kapitalnih rashoda u odnosu na buyetski plan ukazuje na ozbiljne probleme u realizaciji infrastrukturnih projekata, a veliki problem predstavlja i nedostatak institucionalizovane kontrole i izveštavanja tokom faze implementacije. Premda su stalo povećanje kilometara auto-puta i izgradnja brzih pruga poželjni, to ne sme biti nauštrb razvijanja osnovne komunalne infrastrukture kao što su vodovod, kanalizacija, tretman opada, skreće pažnju FŠ.

„Dakle, za osetno unapređenje postojećeg stanja neophodan je snažan rast investicija države. Ujedno, postoji dovoljno neospornih projekata, za koje su već obezbeđeni relativno povoljni izvori finansiranja. Samo za postojeće infrastrukturne projekte preostalo je oko 2,4 milijarde evra nepovučenih sredstava iz odobrenih kredita, što je preko šest procenata BDP-a. Na kraju, iz ugla privrede, javne investicije su najefikasniji vid državne potrošnje jer imaju nekoliko puta veći efekat od rasta tekuće proizvode kao što su penzije i plate u javnom sektoru. Zbog toga i treba najveći deo fiskalnog prostora, 40 milijardi dinara, usmeriti na povećanje javnih investicija”, ocenjuje Fiskalni savet Srbije.

Javne investicije mogu se povećati u srednjem roku jer postoje projekti i dostupna sredstva od gotovo sedam odsto BDP-a, tvrdi FŠ. Po poslednjim procenama, dostupna, a nepovučena sredstva iz odobrenih kredita za potrebe izgradnje putne, železničke i lokalne infrastrukture iznose oko 2,4 milijarde evra, od čega je najveći deo – 2,2 milijarde evra namenjen putnoj i železničkoj infrastrukturi, dok se preostali iznos – oko 300 miliona evra – odnosi na projekte na lokalu i izgradnju kliničkih centara.

LJ. Malešević