Ne živi se dobro od žita već od cveća

koje beleži Holandija među najboljim u svetu,  rečeno je na nedavnom sastanku s temom „Mogućnosti sektora hortikulture“,održanom na Novosadskom sajmu. Predstavljeni su rezultati, iskustva i znanja holandskih poizvođača u pomenutim oblastima, kao i proizvođača iz Srbije, projekti saradnje studenata iz Holandije i Srbije, kao i mogućnosti saradnje dveju zemalja.

Ambasador Holandije u Srbiji Henk van den Dol ukazao je na to da su Novi Sad i Međunarodni poljoprivredni sajam, koji je jedan od najvažnijih sajmova iz oblasti agara u Evropi, pravo mesto za susret privrednika i razmenu iskustava u domenu poljoprivrede.Holandija ima veoma razvijenu poljoprivredu. Hortikultura, kao pojedinačni sektor, jedan je od prioriteta holandske vlade.



– Holandija je po površini mala zemlja, gotovo upola manja od Srbije, a ipak je posle Sjedinjenih Američkih Država najveći izvoznik u oblasti poljoprivrede. Izvozom agrarnih proizvoda ostvaruje oko 82 milijarde evra godišnje, pri tom oko 11 milijardi ostvari hortikultura, što potvrđuje značaj tog segmenta poljoprivredne proizvodnje u Holandiji. Takav uspeh omogućava nam da znatnu sumu novca ulažemo u istraživanje i inovacije, što doprinosi većoj konkurentnosti, koja je rezultat dugogodišnjeg rada, istraživanja, ali i kvalitetne obuke i usavršavanja kadrova.



Zbog toga je uspostavljanje saradnje između univerziteta u Holandiji i Srbiji veoma važno jer se zajedničkim radom postižu najbolji rezultati. Srbija, koja je na putu ka Evropskoj uniji, ima velike šanse za razvoj u oblasti poljoprivrede jer poseduje izuzetne uslove: kvalitetnu radnu snagu, dobar geografski položaj, dobru klimu, a to treba iskoristiti – rekao je Henk van den Dol.



O rezultatima srpskih voćara i povrtara govorila je Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede. Ona je kazala da su rezultati dobri, ali da se mogu i znatno poboljšati. Iskustva i znanja iz Holandije mogu tome doprineti, posebno kada je u pitanju proizvodnja u staklenicima i plastenicima, koja je u Srbiji, s obzirom na mogućnosti, mala.



– Domaća proizvodnja voća i povrća mogla bi se znatno popraviti otklanjanjem slabosti koje je prate – kazala je Kolinda Hrehorović. – Među njima je i to što je kod nas proizvodnja ekstenzivna, sadni materijal je nedovoljno kvalitetan, primetna je usitnjenost poseda, oprema i mehanizacija su stari, udruživanje poljoprivrednika je slabo... Ali, ima i niz prednosti koje omogućavaju razvoj, a među njima su povoljni agroekološki uslovi, tradicija u proizvodnji voća i povrća...



D. Mlađenović





Naše voće i povrće



Prošle godine u Srbiji je proizvedeno oko 1,4 milion tona voća, najviše šljive i jabuke, izvezeno je oko 446.000 tona u vrednosti od 581 milion dolara, a primat ima malina, koja u ukupnoj vrednosti izvoza voća zauzima 48,3 odsto. Uvezeno je 227.000 tona voća, za 165,7 miliona dolara.

Proizvedeno je 1,7 milion tona povrća na 120.000 hektara, od čega se u staklenicima, gde se najviše gaje paradajz i paprika, proizvodi na svega oko 1.800 hektara, što je veoma malo. Izvezeno je 125.000 tona povrća u vrednosti 90,6 miliona dolara – najviše smrznuto povrće, crni luk, šargarepa, paprika, a uvezeno je 105.000 tona, za 66,7 miliona dolara.