Za veb prodavnicu početni kapital 500 dolara

Internet trgovina se sve više razvija na našem tržištu, a onlajn trgovinom uglavnom se bave kompanije koje već imaju maloprodaju ili veleprodaju. Sve je više i onih koji kupuju onlajn pa je oko 80 odsto korisnika interneta to uradilo bar jednom, a čak 71 odsto njih veruje da će tako dobiti bolje uslove i nižu cenu. To je i razlog što je internet prodavnica sve popularniji model start-apa kod nas i u svetu. Da bi se otvorila internet prodavnica, potreban je početni kapital od oko 500 dolara.

Po rečima rukovodica internet prodaje onlajn prodavnice „Nonstopšop” Nemanje Mitrovića, za razliku od klasične dropšiping prodavnice, koja prodazumeva da prodavac nema proizvode u svom magacinu već samo pronalazi kupce te prosleđuje sve naruybine dobavljaču, a on robu isporučuje direktno kupcima, na tržištu postoje i onlajn prodavnica čiji se rad zasniva na drugačijem modelu poslovanja.

Mi imamo sopstveni magacin u kojem se prikuplja roba za svakog kupca pojedinačno, a iz tog magacina se šalje na adresu kupca, kaže Mitrović.

Kako dodaje, prednost tog modela poslovanje je bolja kontrola i evidencija robe, kao i manja mogućnost greške, a najveći nedostatak su uvećani troškovi poslovanja. 

S druge starne, dropšiping, koji je svetsku popularnost stekao pre tri godine, praktično je samo posrednik između kupca i proizvođača ili prodavca. U našoj zemlji njime se bavi oko hiljadu ljudi i na tom polju Srbija je najrazvijenija u regionu, a stav je stručnjaka da je najbolji način za početak e-trgovine – pravljenje dogovora s velikim robnim kućama na internetu. Za razliku od klasične internet prodavnice, u dropšiping prodavnici prodavac, praktično, nema svoju robu niti magacin, već zapravo preprodaje robu. Za takav posao neophodno je osigurati bezbednost podataka, ali ne i ulaganje velikih novčanih svota.

Po rečima Dragana Varagića iz IT akademije nije neophodno imati poseban veb-sajt, odnosno može se prodavati preko tih veb-sajtova. 

Druga varijanta je da se koriste platforme kao što su „Limundo”, „Kupindo” i slične, koje omogućavaju da se za malo novca prodaje na internetu, a treća varijanta je da, ukoliko nikad niste radili trgovinu na internetu, probate preko „Fejsbuka”, „Instagrama” i sličnih mreža, ali s nekim malim količinama i iznosima, kaže Varagić.

Bezbednost podataka neophodna je za koji god oblik internet trgovine da se odluči. Šifre za pristup podacima moraju imati najmanje osam karaktera, a treba ih menjati bar na šest meseci. Nekim firmama hakeri su šifrovali podatke i tražili otkup, a kako je rekao direktor „SECIT sekjuriti konsaltinga” Igor Franc, ukoliko nema bekapa, nije dobro.

Nekoliko ozbiljnih kompanija iz okruženja zatvorilo se jer nisu mogle da vrate podatke, nisu imale toliko novca da isplate za povraćaj tih podataka, kaže Igor Franc.

Potrošači/kupci koji kupuju onlajn imaju potpuno ista prava kao i  kada se kupuje u klasičnoj prodavnici, čak i nešto više, kaže pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marko Dragić.

Kako dodaje, ako se predomisli ili proizvod ne odgovara onome što je naručeno, kupac može da vrati prozvod u roku od 14 dana i da zahteva povraćaj novca, a to nije moguće prilikom kupovine u klasičnoj podavnici.

On ističe da je prilikom onlajn kupovine najbolje da se to učini preko trgovaca registrovanih u Agenciji za privredne registre jer su potrošači zaštićeni, dok se kupovinom od fizičkog lica to radi na sopstvenu odgvornost i potrošač nije zaštićen.

S druge strane, dodaje naš sagovornik, oni koji su imali redovne bekape na nivou mesec dana, u zavisnosti od toga kakvo poslovanje ima trgovac, nisu imali nikakvih problema.

Internet prodavnica može se postaviti i na ćirilici. Srbija je druga zemlja na svetu koja je, posle Rusije, dobila ćirilički domen, i to pre osam godina, a ove godine otišlo se korak dalje.

Od marta ove godine .srb domen i ćirilicu podržava još šest jezika koji se govore u Srbiji, tako da i drugi narodi koji koriste ćirilicu mogu da pišu nazive domena onako kako bi ih pisali, bez ikakvih ograničenja, naglašava Predrag Milićević iz Registra nacionalnog internet domena Srbije.

D. Mlađenović