Za tri godine na rekama potonulo 12 brodova

Šta je uzrok nesreće predsednik Udruženja profesionalnih lađara Srbije Branislav Vajda ne može da kaže sa sigurnošću, mada lađari sumnjaju na neispravnost teretnog broda jer misle da pregrade na duplom dnu nisu bile dobro zatvorene i da ga je zato voda poplavila.

Zabrinjava nas činjenica  što o takvim nemilim događajima javnost saznaje od lađara, a ne od nadležnih državnih službi, naglasio je Vajda za „Dnevnik”.

Pod hitno je, kako je dodao, potreban sastanak s predstavnicima Ministarstva saobraćaja da bi se uredila oblast rečnog transporta jer nedostaje odgovarajuća kontrola ispravnosti brodova, odredbe o tome kako treba da izgleda inspekcijski nadzor i da se stvore uslovi za školovanje brodara.

Lađari upozoravaju nadležne na to da se potonuća brodova dešavaju u kontinuitetu, a da su uzroci isti: nedostatak odgovarajuće posade, loše održavanje i nemar vlasnika brodova.

Zato je pod hitno potrebno uvesti ozbiljne sistemske promene da bi se izbegle velike materijalne štete i sprečio gubitak ljudskih života. Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnji s Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom saobraćaja i predstavnicima struke naći rešenje za bezbednu plovidbu.

U protekle tri godine, podseća naš sagovornik, potonulo je 12 brodova. Pre potonuća u Gajskom rukavcu, sredinom novembra prošle godine u basenu Luke Beograd potonuo je samohodni teretni brod „Titel”, natovaren glinom. Tada smo, kazao je Vajda, obavestili javnost o tome da treba sistemski menjati pravila plovidbe rekama i kanalima, ali nismo naišli na odgovor kod nadležnih. Udruženje profesionalnih lađara Srbije poslalo je apel, naglasio je Vajda, a i sada ponavlja, da je izlaz iz situacije obnova stručnog kadra, povećanje broja saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj i da nekadašnji „Jugoregistar” a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu, pristupi drugačoj kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.

Prilike u domaćem brodarstvu nisu nimalo sjajne, upozorava naš sagovornik.

Po njegovi rečiam, pod srpskom zastavom na rekama i kanalima plovi stotinu brodova.

Imamo tri aktivna brodogradilišta – u Mačvanskoj Mitorvici, Zrenjaninu i Kladovu – i gotovo 200 firmi koje se bave rečnim transportom robe, od kojih su dve u državnom vlasništvu – „Jugoslovensko rečno brodarstvo” i „Ivan Milutinović” u Beogradu  Ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za domaće potrebe jer je to skupa investicija iza koje mora da postoji ozbiljan kapital. U našim brodogradilištima u protekle tri decenije nije napravljen nijedan novi brod za domaće potrebe, već najmlađi brod imamo iz 1991. godine. Mada brod ne može da bude star, već ispravan i neispravan. Ima brodova koji su napravljeni pre sto godina i još uvek plove jer se na njima svakih deset do 15 godina radi kompletna revitalizacija, što takođe može biti skupo ulaganje. Pošto ne pravimo nove brodove, kupujemo ih, najviše iz Holandije i Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Međutim, nije važno ko je vlasnik broda već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan. A do tragedija baš i dolazi zato što pregled nije odgovarajući i što se dozvole daju olako, bez odgovarajuće inspekcijske kontrole, poručio je Vajda.

Z. Delić