Za privatizaciju se priprema 148 firmi

Podsetio je na to da taj proces traje dugo, već 20 godina, i dodao da je ostalo još 174 firme za privatizaciju, među kojima je i 11 najdelikatnijih.

No, da bi se ostvarile Kneževićeve prognoze, ove godine spisak rešenih privatizacija morao je biti podugačak, ali je zapravo prodato svega pet preduzeća. Kupac se tražio za 36 preduzeća, ali za 23 nije bilo zainteresovanih pa su se našla u stečaju, dok je za ostale postupak obustavljen. Trenutno je oglašena prodaja samo „Betonjerke” iz Sombora i „Grmeča” iz Bačke Topole.

Ukoliko se pogledaju podaci o postupcima završenim od 12. avgusta prošle godine, okončani su za 36 preduzeća, od kojih je manji deo našao kupca, a veći otišao u stečaj. Za neka preduzeća, kao što je pančevačka „Utva”, koja ima 223 zaposlena, rešenje je nađeno kroz strateško partnerstvo, dok su u stečaju završili „Hipol” Oyaci, AD „Aleksa Šantić” iz Alekse Šantića i mnoga druga. Na spisku firmi prodatih u protekloj godini je i ZGOP iz Novog Sada, preduzeće specijalizovano za održavanje puteva s 246 zaposlenih. Novog vlasnika dobio je i hotel „Prag”, koji ima 32 zaposlena.

Od 11 strateški važnih preduzeća, među kojima su pančevačke „Petrohemija” i „Azotara”, kikindski MSK, PKB, „Galenika” i drugi, osam postupaka usvajanja Unapred pripremljenog plana reorganizacija su ili već usvojeni ili su u toku, a za dva se traži model privatizacije. U Ministarstvu privrede ističu da se za jedno strateški važno preduzeće priprema plan reorganizacije i finansijske konsolidacije. Svih 11 preduzeća se pripremaju za kupce, a država otpisom dugovanja i njegovim pretvaranjem u vlasništvo nastoji da ih učini što privlačnijim za strateške partnere.

Za pola godine privatizacije u buyet Srbije u prvom polugodištu slilo se samo 108 miliona dinara, što je daleko manje od planiranog. U Ministarstvu privrede naglašavaju da od maja prošle godine nijedno od preduzeća koja čekaju privatizaciju ne uživa zaštitu od prinudne naplate, pa čak ni ona koja su proglašena za strateški važna za državu. Drugim rečima, sva preduzeća iz privatizacionog portfelja posluju po tržišnim uslovima i moraju da izmiruju obaveza prema poveriocima pa je, samim tim, stečajni postupak izvestan za sva ona koja nemaju održivu poslovnu aktivnost.

O tome koliko je završetak privatizacije zapravo rak-rana srpske ekonomije – jer ona ne samo da gutaju veliki državni novac već i nemaju rešena mnoga imovinska i druga pitanja – govori i činjenica da je pred kraj prošle godine i predsednica  Saveta stranih investitora Jana Mihajlova jasno istakla da je za stranog investitora i, uopšte, za privrednika, najznačajnija predvidljivost, što znači da poslovno okruženje treba da ima predvidljiv i jasan okvir, a to je moguće jedino ukoliko se privatizacija privede kraju.

Inače, prvi Zakon o privatizaciji donet je još 2001. godine, a postupak privatizacije kod velikog broja preduzeća trajao je veoma dugo. Da bi se to promenilo, 2014. godine donet je nov Zakon o privatizaciji, čiji je zadatak da predloži modele, metode i mere za više od 500 preduzeća s održivim poslovanjem. Za preduzeća koja su procenjena kao neodrživa, predviđeno je da se može podneti stečaj, čime bi se status tih društava rešio u najkraćem roku. Tim zakonski aktom je predviđena i mogućnost otpisa duga, što je uslovljeno uspešnom prodajom kapitala ili dokapitalizacije, pri čemu nijedna od mera, bilo da je reč o otpisu ili konverziji, ne može biti primenjena u slučaju prodaje imovine. Na kraju, taj zakon definisao je i obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala do 31. decembra 2015. godine.

Na dan stupanja na snagu novog Zakona o privatizaciji, u postupku privatizacije bilo je 556 preduzeća, od kojih 161 u postupku restrukturiranja. Pošto je tim istim aktom ukinut pravni institut restruktuirranja, sva ta preduzeća moraju biti ovako ili onako privatizovana, odnosno ili moraju biti prodata ili otići u stečaj ukoliko ne mogu sama da opstanu na tržištu.   

LJ. Malešević

Najavljena i privatizacija deset banja

Za ovu, 2017. godinu, najavljen je i početak privatizacije deset srpskih banja. Ministar trgovine, turizma i telekomunkacija Rasim Ljajić tvrdio je da ima zainteresovanih za banje u Srbiji i da se vode razgovori s potencijalnim investitorima.

Pre nekoliko dana je u Sokobanji izjavio da su srpskim banjama potrebna nova ulaganja, poručivši da i država želi da učestvuje u rekonstrukciji i izgradnji banja zajedno s privatnim partnerima. Dodao je da očekuje da Vlada Srbija ima „snage da završi privatizaciju banja”, što podrazumeva različite vrste strateških partnerstava i ulaganja stranog kapitala i države. Negde će to podrazumevti i prodaju i potpunu privatizaciju, ali se pre toga moraju rešiti imovinskopravni odnosi u desetak banja. Iz spiska završetnih privatizacija, od avgusta prošle godine do istog meseca ove, jedino je rešen je status Mataruške i Bogutovačke banje i obe su završile u stečaju.