Za PIO fond lane bila najbolja godina u ovoj deceniji

Direktor Fonda PIO Relja Ognjenović je ocenio da je ovo znatan suficit u odnosu na prethodne godine, kada se Fond vrlo često suočavao sa budžetskim deficitom. 

„Ovo je naročito važno kada se ima u vidu da su u januaru 2022. penzije povećane za 5,5 odsto, a potom je bilo i vanredno usklađivanje za devet procenata. 

Takođe je svim korisnicima Fonda isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 20.000 dinara. 

Za usklađivanje penzija u prethodnoj godini, od ukupno skoro 15 odsto i za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, Fond nije imao nikakve dodatne dotacije iz republičkog budžeta”, rekao je on. 

Dodao je da od isplate aprilskih penzija u maju Fond nije povlačio dodatna sredstva od države za isplatu penzija za kategoriju zaposlenih do kraja godine.

Kako je istaknuto krajem aprila na sednici Upravnog odbora Fonda, lane su prihodi bili planirani u iznosu od 779 milijardi, a najznačajniji prihodi od doprinosa imali su planirano učešće od 83,9 odsto. Uprkos smanjenju stope doprinosa sa 25,5 na 25 odsto, PIO fond je imao znatno bolju naplatu doprinosa prethodne godine i sufinansiranje države u isplati penzija sa planiranih 15,9 smanjeno je na 12 odsto, a kada bi se izuzela isplatu pomoći, koja je bila čista dotacija, procenat dotacija iz republičkog budžeta bi spao na ispod osam odsto. To je od 2012. godine, od kada se vodi statistika Fonda na ovaj način i na osno vu Zakona o buyetskom sistemu, naj bolji rezultat poslovanja Fonda PIO. Kada je reč o rashodima, najveći deo izdva janja, 98,2 odsto, odnosi se na isplatu prava iz PIO. Prvobitno je planirano da dva odsto budžeta bude usmereno na sprovođenje aktivnosti iz PIO, što se odnosi na izdvajanja za zaposlene, investicije, kapitalna ulaganja i ostalo, a što je do kraja godine, zahvaljujući odgovornom upravljanju Fondom, smanjeno na 1,8 odsto.

D. Mlađenović