Vojvođansko tržište rada: Bez posla 41 doktor nauka

Naime, na polovini ove godine na evidenciji PSZ-a bilo je oko 120.000 nezaposlenih, a na kraju avgusta ukupno 118.548. Među njima je i oko 10.000 onih koji su završili fakultet i stekli VII 1 i VII 2 stepen stručne spreme, odnosno oko deset odsto ukupnog broja nezaposlenih su visokoobrazovani kadrovi, koji su se školovali najmanje 16 godina.

Najmanje nezaposlenih na evidenciji PSZ-a je s osmim stepenom stručne spreme, odnosno doktoratom – 41. Među njima preovlađuju društvene struke i uglavnom je po jedan doktor nauka bez posla. Najviše je doktora medicinskih nauka – pet, slede doktori nauka u oblasti ekonomije i prava – po četiri, dok je doktora nauka u oblasti poljoprivrednih nauka za proizvodnju bilja tri.

Podaci PSZ-a pokazuju da pojedinih struka, reklo bi se, ima previše, pojedinih gotovo da nema, ali to ne da znači da će se posao dobiti ranije. Tako je, recimo, na evidenciji PSZ-a jedan diplomirani teoretičar u oblasti umetnost i mediji, diplomirnih dizajnera medija u obrazovanju je 14, ali je veliko pitanje koliko radnih mesta za te struke postoji. 

Po svemu sudeći, ekonomija i pravo su struke u koje su privlačne za one koji upisuju fakultete jer je među nezaposlenim akademcima najviše diplomiranih ekonomista različitih usmerenja – više od 1.500, a za njima po broju ne zaostaju ni nezaposleni pravnici, kojih je nekoliko manje. Na posao će dosta čekati i profesori razredne nastave, pošto ih je bez posla 252, a načekaće se i profesori srpskog jezika i književnosti jer ih je na evidenciji PSZ-a 184, baš kao i profesori fizičke kulture, kojih je 174. Po svemu sudeći, ne nedostaju ni diplomirani filolozi, pošto ih je bez posla 147, a ni psiholozi neće baš lako ni brzo doći do radnog mesta jer ih je na evidenciji PSZ-a 152. Na evidenciji PSZ-a je oko 230 doktora, dok doktora-specijalista praktično nema, stomatologa je 170, a farmaceuta oko 35.

Zanimljivo je da na posao čeka i sedam profesora japanskog jezika i književnosti, isto toliko je i profesora arapskog jezika i književosti, profesora kineskog jezika i književnosti je četiri, dok su bez posla dva profesora grčkog jezika i književnosti i jedan profsor staroturskog i turskog jezika i književosti.

Među profesorskim zanimanjima svakako su deficitarna ona matematičke struke pošto je na evidienciji PSZ-a manje do 20 nezaposlenih te struke, a manje je od deset onih koji su završili fiziku. 

Izvesno je da je Vojvodini, u kojoj je poljoprivreda izuzetno važna privredna grana, potrebno dosta kadrova tog usmerenja, ali po broju visokoobrazovanih u toj struci koji čekaju posao jasno je da se do posla teško dolazi. Naime, poljoprivrednih inženjera za proizvodnju bilja bez posla je 123, poljoprivrednih inženjera 159, agroekonomista oko 80, a gotovo isto toliko je i inženjera prehrambene tehnologije. Istovremeno, samo je jedan nezaposleni poljoprivredni inženjer za ribarstvo i odgajanje ostalih životinja, a na evidienciji PSZ-a je i jedan tehnolog prerade žita.

Može se reći da nema previše geologa jer je bez posla devet inženjera geologije, inženjera rudarstva je 11, a samo jedan geolog geotehnike prijavljen je na evidenciji PSZ-a. Deficitarna su i zanimanja iz oblasti eklektrotehnike jer se mnogi, posebno u IT sektoru, zapošljavaju i pre nego što streknu fakultetsku diplomu, pa je na evidenciji PSZ-a 25 inženjera elektrotehnike za računarsku tehniku, inženjera elektrotehnike i računarstva je oko 90, a inženjera informacionih tehnologija tridesetak.

S druge strane, na evidenciji PSZ-a je čak oko 300 menayera, bez posla je oko 150 inženjera arhitekture, inženjera građevinarstva je nešto manje od 100, ali je prijavljen samo jedan inženjer logističkog inženjerstva i tri inženjera za vodni saobraćaj.

Zanimanje profesora engleskog jezika veoma je atraktivno, ali je bez posla ipak njih oko 60. Iako to nije malo, gotovo je sigurno da će oni brže doći do posla nego prosefori španskog, kojih je 17, pošto taj jezik praktično nije zastupljen u školama

D. Mlađenović