Vojvođanske zadruge još se bore za svoju imovinu

Sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj ukazuje da je činjenica da je po aktuelnom Zakonu  propisano da će se ranije započeti postupci završiti po ranije važećim zakonima, tako da nekolicina zadruga te postupke još nije okončala.

Ona napominje da je, s druge strane, postupak upisa zadružne svojine, imovine zadruga koja se nalazi u njihovom posedu, a koja je do nedavno bila upisana kao društvena svojina, u toku. U skladu s novim Zakonom o zadrugama, posle skoro dve godine od kada je na snazi, odnosno od januara 2016. godine, oko 80 posto zadruga završilo je postupak upisa zadružne svojine. Ona ukazuje da kod ostalih zadruga taj postupak još uvek traje jer je bilo objektivnih problema u samom postupku upisa - zbog žalbi javnih pravobranilaca na terenu na rešenja o upisu.

- Zadružni savez Vojvodine se veoma mnogo angažovao da se ti problemi otklone i zahvaljujući izuzetnoj saradnji s Ministarstvom privrede i Republičkim geodetskim zavodom, uspeli smo da ubrazamo rešavanje tih postupaka, tako da će zadruge koje upišu zadružnu imovinu od tog momenta moći njom da raspolažu u skladu sa Zakonom o zadrugama i zadružnim pravilima – naglašava Nestorov Bizonj. - Upis zadružne imovine omogućava zadrugama ravnopravniji položaj na tržištu u odnosu na period kada zadružna svojina nije bila upisana.

Nepouzdani su podaci koliku su imovinu zadruge imale pre nego što su se uklopile u neke ranije sisteme društvenih poljoprivrednih preduzeća i kombinata. Jelena Nestorov Bizonj kaže da se procenjuje da je zadružna imovina u poljoprivrednom zemljištu iznosila oko 200.000 hektara, mada je tu bilo i zemljišta različitih oblika svojine, između ostalog i državnog, što se retko pominje u praksi, a koje više nije na raspolaganju zadrugama. 

Mr Jelena Nestorov Bizonj  napominje da je po zakonu bitno podneti zahtev za upis zadružne svojine tri godine od dana stupanja na snagu zakona, tako ta taj rok ističe 7.januara naredne godine. Po njenim rečima, ne zna se koliki će biti period rešavanja zahteva.

Zakonom je propisano da Republički geodetski zavod prvostepeno rešenje donosi u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, što je u većini slučajeva do sada i urađeno, ali je problem nastao zbog podnošenja žalbi  pravobranilaca zbog čega se predmet šalje drugostepenom organu, koji nema utvrđene rokove o razmatranju, ali se, ipak, radi u primerenim rokovima.

- Zbog toga se ne može precizno reći kada će postupak upisa zadružne imovine biti završen. Od oko 100 zadruga koje imaju poljoprivredno zemljište, njih oko 20 posto je već imalo upisanu imovinu po prethodnim propisima, sudskim presudama ili na neki drugi način, a sve ostale su podnele zahteve za upis zadružne svojine i od toga je 80 posto zahteva rešeno. Operativno gledano, ostalo je još dvadesetak zadruga kod kojih postupci nisu okončani, a odnose se na velike površine poljoprivrednog zemljišta i objekte – zaključuje mr Jelena Nestorov Bizonj.

Državno poljoprivredno zemljište više nije na raspolaganju zadrugama i procena je da je reč o oko 70.000 hektara vraćenih u posed zadrugama, a tu je bilo i državnog zemljišta koje su zadruge vratile državi po stupanju na snagu zakona koji je lokalnim samoupravama propisao izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, odnosno od kada je to zemljište prešlo na upravljanje Ministarstvu poljoprivrede.

- Pošto još uvek nisu završeni postupci za povraćaj i upis zadružne svojine, procena je da je kod zadruga ostalo više od 40.000 hektara koje se nalazi u vlasništvu zadruga i još dosta površina koje se nalaze u zakupu po različitim osnovama. Zadruge raspolažu i građevinskim objektima u smislu značajnih imovinskih kapaciteta, posebno kada su u pitanju skladišni kapaciteti, a isto tako i drugi kapaciteti - poslovne zgrade, radionice i druge celine. Prerađivačkih kapaciteta u zadrugama ima malo, međutim i tu se pokazuje intencija da se sve više ulaže u intenzivniju proizvodnju, a to nameće i potrebu ulaganja u nove skladišne i prerađivačke kapacitete– precizira Jelena Nestorov Bizonj. 

Zadružni sektor u Vojvodini ima solidnu imovinsku strukturu koja se nalazi u zadružnom obliku svojine i očekuje seu da će u toku sledeće godine zadruge okončati preostale postupke upisa zadružne svojine, procenjuje mr Jelena Nestorov Bizonj.

M. Mitrović