VKS objavio obrazloženje stava o naplati troškova kredita

Prema tom stavu u skladu sa kojim nižestepeni sudovi treba da postupaju prilikom rešavanja tužbenih zahteva, banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pod uslovom da precizira koje tačno troškove ima prilikom odobravanja i realizacije kredita.



"Odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita", navodi se u pravnom stavu najvišeg suda koji je usvojen na sednici Građanskog odeljenja VKS 22. maja.



U stavu VKS se dalje navodi da troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.



Ovaj stav VKS praktično daje uputstvo sudovima kako da postupaju u konkretnim slučajevima povodom tužbi kojima se osporava naplata posebne naknade za obradu kredita.



U obraloženju VKS se pored ostalog navodi da se većem broju predmeta u bankarskim sporovima, pred nižestepenim sudovima i opšte nadležnosti i privrednim sudovima, tužbenim zahtevom, pored ostalog, traži utvrđenje ništavosti odredaba ugovora o kreditu kojima je predviđeno pravo banke da od korisnika kredita naplati troškove kredita - najčešće troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, u procentualnom iznosu u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita.



U praksi domaćih sudova su povodom ovih pitanja izneti različiti stavovi, pa sudovi su u nekim odlukama stali na stanovište da su odredbe o naknadi troškova kredita ništave, u nekim odlukama je izražen stav da banka nema pravo na naknadu troškova kredita koje naplaćuje u procentualnom iznosu od iznosa kredita zajedno sa kamatom, a u nekim, pak, da ugovaranje naknade troškova obrade kredita nije ništavo.



Nakon detaljne analie zakona i drugih propisa, VKS je zaključio da zakonom nije isključeno pravo banke na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga po osnovu kreditnih poslova. 



"Ovlašćenje ugovarača da predvide različite uslove davanja kredita, koje proističe iz nacela slobode ugovaranja, uključuje i mogućnost da se ugovori obaveza korisnika kredita da banci naknade troškove kredita. Stoga, odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita, u načelu, nije protivna prinudnim propisima i kao takva ništava u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima", navodi se u pravnom stavu VKS.



Što se tiče efektivne kamatne stope, VKS kaže da ona u sebi sadrži naknade i troškove koji su nastali prilikom odobravanja kredita i koji će nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, a koji su poznati prilikom njegovog obračuna. S obzirom da se u većini sudskih sporova tužbom traži oglašavanje ništavim odredaba ugovora o kreditu kojima je utvrđeno pravo banke da od korisnika kredita naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, VKS ukazuje da troškovi obrade kredita nastaju prilikom odobravanja kredita, a da su troškovi puštanja kredita u tečaj poznati na dan obračuna kredita.



Zbog toga, "ti troškovi moraju biti uključeni u obračun efektivne kamatne stope i mogu biti naplaćeni samo kroz obracun efektivne kamatne stope", navodi se u obraloženju VKS. Takođe se dodaje da nije zabranjeno ugovaranje troškova kredita koji se uključuju u efektivnu kamatnu stopu u procentualnom iznosu od glavnice. 



U prilog zaključku da troškovi obrade kredita mogu biti iskazani procentualno, VKS ukazuje na uporednu analizua tarifa naknada za obradu kreditnog zahteva za stambene kredite u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Ceškoj i Srbiji, koja pokazuje da se troškovi obrade kredita u svim ovim zemljama iskazuju procentualno, a u pojedinim zemljama se na procentualni iznos dodaje i fiksni iznos u određenim slučajevima. 



Mogućnost procentualnog obračunavanja ovih troškova ima osnova, kako dodaje VKS, i u tome što se radi o troškovima koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, koja se, takođe, obračunava u procentima.



"Ali, bez obzira na to da li su troškovi kredita iskazani u procentu, fiksnom iznosu ili kombinacijom tih metoda, banka je dužna da podatke o troškovima navede u ponudi tako da klijent nijednog trenutka ne bude u zabludi o kojim troškovima je reč", navodi se u stavu VKS.



Ističe se da troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.



Troškovi kredita (troškovi procene vrednosti nepokretnosti i pokretnih stvari, premije osiguranja ili druge naknade u vezi sa sredstvima obezbeđenja

kredita, troškovi upisa u registar kod nadležnog organa, troškovi pribavljanja izvoda iz zemljišnih knjiga, troškovi pribavljanja uverenja, potvrda, dozvola i rešenja nadležnih organa, troškovi Kreditnog biroa i drugi troškovi) ne ulaze u obračun efektivne kamatne stope, ali obaveza njihovog plaćanja može biti posebno ugovorena. 



Imajući u vidu vrstu navedenih troškova koji su poznati banci, visina ovih troškova trebalo bi da bude iskazana u fiksnom a ne u procentualnom iznosu, smatra VKS.



Korisnik kredita može biti obavezan da banci plati i troškove koji nisu poznati na dan obračuna a mogu nastati u toku realizacije ugovora o kreditu.

Ta obaveza ne može ugovorom o kreditu biti određena ni u procentualnom niti u nominalnom iznosu već samo odrediva, jer se u trenutku zaključenja ugovora o kreditu ne može pouzdano znati da li će i koji troškovi u toku realizacije kredita nastati, zaključio je VKS.