„VIŠE OD MILION građana ostvarilo POPUST UŠTEDOM električne energije”

"Više od milion stanovnika je ostvarilo popust na električnu energiju, između 15 i 30 odsto. Rezultati govore da su građani prepoznali da je potrebno da podrže akciju i pomognu svom budžetu i našem energetskom sistemu. Najviše se uštedelo u Beogradu, Nišu, Somboru, Šapcu, Smederevu, Kragujevcu i Novom Sadu", istakla je Đedović na panel diskusiji "Forum 01", u organizaciji kompanije Novosti o održivoj zajednici i značaju doprinosa vladinog sektora, biznisa i lokalnih uprava u energetskoj tranziciji.

Ona je istakla da je kampanja dala dobre rezultate i doprinela podizanju svesti građana o energetskoj efikasnosti.

Rekla je da Vlada Srbije nastavlja sa subvencijama lokalnim samoupravama i građanima za spovođenje mera energetske efikasnosti, kao i da su te mere dale dobre rezultate.

"Oko 20.000 domaćinstava je učestvovalo u sprovođenju mera. Kroz novi program vredan 50 miliona evra uključićemo u kampanju još 50.000 građana. Gotovo sve lokalne samouprave su se uključile kako bi pomogle građanima", naglasila je Đedović Handanović.

Kako je istakla, cilj je da do 2030. godine dođemo do značajnog povećanja energetske efikasnosti, i smanjimo potrošnju i proizvodnju prelaskom na čistije izvore energije.

Naglasila je da Srbija na putu prelaska na obnovljive izvore energije ima tri cilja koji zahtevaju kompromise i značajna finansijska sredstva.

"Potrebno je osloniti se na energetsku nezavisnost i oslanjanje na sopstvene resurse. Drugi cilj se tiče obezbeđivanja najniže moguće cene za građane i privredu, a treći da budemo energetski bezbedni, da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema", rekla je Đedović Handanović.

Dodala je da je energetika resor koji zahteva dugoročno planiranje i velika ulaganja.

"Usvojili smo Plan razvoja energetske infrastrukture koji podrazumeva u narednih deset do 12 godina investicije od 15 milijardi evra u proizvodne kapacitete u prenosnu i distributivnu mrežu. U kratkom periodu planiramo do dođemo do proizvodnja od jednog gigavata iz energije sunce, i isto toliko iz energije vetra kako bi kombinacijom različitih izvora došli do više energije", istakla je ministarka.

Iskopavanje litijuma je, kkao je rekla, pitanje o kome treba dobro da se razmisli.

"Energetika i rudarstvo imaju tu nesreću da ne može ništa da se uradi a da se ne našteti životnoj okolini. Napredne tehnologije pomažu da danas postoje zeleni rudnici pomoću kojih nema otpada od rudarenja.

Mi smo projekat litijuma zaustavili pre nego što smo imali priliku da vidimo Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koja bi pokazala postojanje svih rizika. Treba da težimo da mineralne sirovine koristimo kako bi zatvorili lanac vrednosti i došli do krajnjeg proizvoda, a to bi značilo fabriku baterija i električnih automobila u našoj zemlji", navela je ona.  

Direktor kompanije NIS Kiril Tjurdenjev je istakao da je za dostizanje cilja održive zajednice potrebna sinergija svih društvenih faktora, državnih organa, biznisa, akademskoig sektora i nevladine zajednice.

"Pred kompanijom NIS je zadatak da ozbededi dovoljno energije za potrošače po cenama koje će doprineti daljem razvoju i daljoj zaštiti životne sredine", naglasio je on.

Tjurdenjev je rekao da je od velikog značaja Zelena agenda NIS u okviru koje je od 2009. godine uloženo u ekološke i biznis projekte više od 900 miliona evra.

"Ulaganje u ljude, njihovo zdravlje i obrazovanje  je od najvećeg značaja za razvoj celog društva. Samo u 2022. godini organizovali smo više od 3.400 obuka za preko 4.400 zaposlenih, u koje je uloženo 234 miliona dinara, što je povećanje od 25 odsto u odnosu na 2021. godinu", rekao je Tjurdenjev.

On ističe da je NIS u razvoj kompanije od 2009. godine uložio gotovo četiri miljarde evra, te da sada ulazi u novi investicioni ciklus.

U postrojenju TE-TO u Pančevu električna energija se proizvodi iz gasa koji je ekološki prihvatljivo fosilno gorivo, rekao je Tjurdenjev.

"Program 'Zajednici zajedno' koji ove godine obeležava 15 godina trajanja usmeren je na podršku obrazovnim i naučno-istraživačkim ustanovama. On se realizuje u 13 opština i gradova Srbije, a planirana ulaganja za tekuću godinu iznose 144,5 miliona dinara", naveo je on.

 Uspeh ovog programa, ističe Tjurdenjev, svedoči više od 1.000 realizovanih projekata vrednih gotovo 1,6 milijardi dinara.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je rekao da je Grad Čačak uspeo da očisti nesanitarnu deponiju koja je gotovo 60 godina pravila problem građanima zahvaljujući podršci Vlade Srbije, resornog ministarstva i EU, kao i da im je za tu sanaciju bilo potrebno skoro tri miliona evra.

"Očekujemo javni poziv za postrojenje pročišćenja otpadnih voda i nadam se da ćemo nakon završetka tog projekta regulisati pitanje otpadnih voda u Čačku", istakao je on.

U uvodnom obraćanju direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED Slobodan Krstović je istakao da je tema održive zajednice u vrhu prioriteta ove organizacije.