„ВИШЕ ОД МИЛИОН грађана остварило ПОПУСТ УШТЕДОМ електричне енергије”

"Више од милион становника је остварило попуст на електричну енергију, између 15 и 30 одсто. Резултати говоре да су грађани препознали да је потребно да подрже акцију и помогну свом буџету и нашем енергетском систему. Највише се уштедело у Београду, Нишу, Сомбору, Шапцу, Смедереву, Крагујевцу и Новом Саду", истакла је Ђедовић на панел дискусији "Форум 01", у организацији компаније Новости о одрживој заједници и значају доприноса владиног сектора, бизниса и локалних управа у енергетској транзицији.

Она је истакла да је кампања дала добре резултате и допринела подизању свести грађана о енергетској ефикасности.

Рекла је да Влада Србије наставља са субвенцијама локалним самоуправама и грађанима за сповођење мера енергетске ефикасности, као и да су те мере дале добре резултате.

"Око 20.000 домаћинстава је учествовало у спровођењу мера. Кроз нови програм вредан 50 милиона евра укључићемо у кампању још 50.000 грађана. Готово све локалне самоуправе су се укључиле како би помогле грађанима", нагласила је Ђедовић Хандановић.

Како је истакла, циљ је да до 2030. године дођемо до значајног повећања енергетске ефикасности, и смањимо потрошњу и производњу преласком на чистије изворе енергије.

Нагласила је да Србија на путу преласка на обновљиве изворе енергије има три циља који захтевају компромисе и значајна финансијска средства.

"Потребно је ослонити се на енергетску независност и ослањање на сопствене ресурсе. Други циљ се тиче обезбеђивања најниже могуће цене за грађане и привреду, а трећи да будемо енергетски безбедни, да имамо сигурност снабдевања и рада нашег енергетског система", рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је да је енергетика ресор који захтева дугорочно планирање и велика улагања.

"Усвојили смо План развоја енергетске инфраструктуре који подразумева у наредних десет до 12 година инвестиције од 15 милијарди евра у производне капацитете у преносну и дистрибутивну мрежу. У кратком периоду планирамо до дођемо до производња од једног гигавата из енергије сунце, и исто толико из енергије ветра како би комбинацијом различитих извора дошли до више енергије", истакла је министарка.

Ископавање литијума је, kkao је рекла, питање о коме треба добро да се размисли.

"Енергетика и рударство имају ту несрећу да не може ништа да се уради а да се не наштети животној околини. Напредне технологије помажу да данас постоје зелени рудници помоћу којих нема отпада од рударења.

Ми смо пројекат литијума зауставили пре него што смо имали прилику да видимо Студију о процени утицаја на животну средину која би показала постојање свих ризика. Треба да тежимо да минералне сировине користимо како би затворили ланац вредности и дошли до крајњег производа, а то би значило фабрику батерија и електричних аутомобила у нашој земљи", навела је она.  

Директор компаније НИС Кирил Тјурдењев је истакао да је за достизање циља одрживе заједнице потребна синергија свих друштвених фактора, државних органа, бизниса, академскоиг сектора и невладине заједнице.

"Пред компанијом НИС је задатак да озбедеди довољно енергије за потрошаче по ценама које ће допринети даљем развоју и даљој заштити животне средине", нагласио је он.

Тјурдењев је рекао да је од великог значаја Зелена агенда НИС у оквиру које је од 2009. године уложено у еколошке и бизнис пројекте више од 900 милиона евра.

"Улагање у људе, њихово здравље и образовање  је од највећег значаја за развој целог друштва. Само у 2022. години организовали смо више од 3.400 обука за преко 4.400 запослених, у које је уложено 234 милиона динара, што је повећање од 25 одсто у односу на 2021. годину", рекао је Тјурдењев.

Он истиче да је НИС у развој компаније од 2009. године уложио готово четири миљарде евра, те да сада улази у нови инвестициони циклус.

У постројењу ТЕ-ТО у Панчеву електрична енергија се производи из гаса који је еколошки прихватљиво фосилно гориво, рекао је Тјурдењев.

"Програм 'Заједници заједно' који ове године обележава 15 година трајања усмерен је на подршку образовним и научно-истраживачким установама. Он се реализује у 13 општина и градова Србије, а планирана улагања за текућу годину износе 144,5 милиона динара", навео је он.

 Успех овог програма, истиче Тјурдењев, сведочи више од 1.000 реализованих пројеката вредних готово 1,6 милијарди динара.

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић је рекао да је Град Чачак успео да очисти несанитарну депонију која је готово 60 година правила проблем грађанима захваљујући подршци Владе Србије, ресорног министарства и ЕУ, као и да им је за ту санацију било потребно скоро три милиона евра.

"Очекујемо јавни позив за постројење прочишћења отпадних вода и надам се да ћемо након завршетка тог пројекта регулисати питање отпадних вода у Чачку", истакао је он.

У уводном обраћању директор Одељења за одрживи развој НАЛЕД Слободан Крстовић је истакао да је тема одрживе заједнице у врху приоритета ове организације.