Usvojeni propisi za podsticanje zajmova u domaćoj valuti

Usvajanjem tih podzakonskih akata uspostavljaju se nova pravila za banke, koja imaju za cilj promenu valutne strukture kreditiranja u pravcu što većeg učešća dinarskog kreditiranja u ukupno odobrenim kreditima u Srbiji i stvaranje ambijenta kojim se podstiče povoljnije finansiranje privrede, a posebno malih i srednjih preduzeća, u dinarima.

Na taj način nastavljaju se aktivnosti na dinarizaciji finansijskog sistema koje NBS preduzima s aspekta svojih nadležnosti, a istovremeno se umanjuju potencijalni rizici po stabilnost finansijskog sistema koji mogu proisteći iz znatnog učešća devizno indeksiranih kredita i kredita u stranoj valuti u bilansima banaka, ističu iz centralne banke.

Izmenama i dopunama Odluke o adekvatnosti kapitala banke se podstiču na čisto dinarsko kreditiranje (bez ugovorene valutne klauzule) mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednika.

Za razliku od dosadašnjeg rešenja koje na isti način tretira sve plasmane banke pomenutim licima bez obzira na valutu, od sada će dinarski plasmani uživati povoljniji regulatorni tretman – banke će izdvajati manje kapitala za pokriće rizika po osnovu plasmana u dinarima nego po osnovu nedinarskih i devizno indeksiranih plasmana tim kategorijama dužnika.

Navedeni podsticaji predstavljaju dodatnu meru u kontekstu obezbeđenja povoljnijih uslova za kreditiranje tog najpropulzivnijeg dela privrede i generatora privrednog rasta svake ekonomije.

Dodatna novina uvedena pomenutim propisom ima za cilj da podstakne odobravanje kredita u dinarima uvođenjem mera kojima se destimuliše odobravanje novih, nenamenskih i neinvesticionih, devizno indeksiranih kredita i kredita u stranoj valuti privrednim subjektima, preduzetnicima i poljoprivrednicima. Naime, uvedeni su maksimalni procenti učešća tih kredita, čije će prekoračenje predstavljati osnov za odgovarajuće umanjenje kapitala banke. Od 1. jula do 31. decembra 2020. godine taj procenat iznosiće 78 odsto, a zatim će se snižavati sedam procentnih poena svake naredne godine, tako da od 1. januara 2024. godine prihvatljiv procenat učešća iznosi 50 odsto.

Osim postepenosti, navedenu meru karakteriše i odsustvo bilo kojeg vida zabrane kreditiranja, budući da i nadalje ne postoje prepreke da banka odobri nenamenski i neinvesticioni kredit s ugovorenom valutnom klauzulom ili kredit u stranoj valuti bilo kom klijentu, ako nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala, tj. ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenog novca za ispunjenje svih regulatornih zahteva.

Propisivanjem četvorogodišnjeg prelaznog perioda i odložene primene od 1. jula 2020. godine, što je ujedno krajnji rok za usklađivanje unutrašnjih akata, bankama je ostavljeno dovoljno vremena da svoje poslovanje prilagode novim propisima, dok će podsticaj za dinarsko kreditiranje i ostale plasmane mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima moći da koriste već od 1. januara 2020. godine, objašnjava se u saopštenju NBS-a.

Izmenama i dopunama Odluke o upravljanju rizicima banke preciziraju se zahtevi prema bankama u navedenom smislu, čime se uspostavlja preventivni okvir za uspešno odolevanje potencijalnim rizicima u bankarskom sektoru po osnovu nedinarskih izloženosti (potraživanja) banaka.

S obzirom na višegodišnju ustaljenu praksu zaduživanja privrednih subjekata u deviznom znaku i potrebu obezbeđivanja adekvatnog nivoa dinarskih sredstava iz kojih bi banke plasirale kredite u dinarima, intencija novih propisa je da se očekivani efekti ispoljavaju postepeno, ali kontinuirano.

Mere su pažljivo odmerene na način da se nedvosmisleno podstakne povećavanje učešća dinarskih kredita u ukupnim kreditima i reaguje na znatno učešće devizno indeksiranih kredita i kredita u stranoj valuti u ukupnim kreditima.

D. V.