USAID: Srpska privreda pokazala žilavost
BEOGRAD: Rezultati USAID-ove ankete "1.000 preduzeća" pokazalo je da je srpska privreda u uslovima krize izazvane pandemijom pokazala "tradicionalnu dozu žilavosti", a koja nije samo posledica upornosti, borbe za opstanak i inata, već i posledica boljeg razumevanja digitalnog sveta i poslovanja.
To je na onlajn predstavljanju rezultata ankete kazala direktorka USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević koja je istakla da su domaća preduzeća u ovim izmenjenim uslovima rada bolje iskoristila i eksterne izvore finansiranja i bolje upravljale finansijama.
Istraživanje USAID-a je pokazalo da su uticaj korona virusa i rast E-trgovine obeležili prethodnih godinu dana.
Uprkos tome što su kompanije pogođene padom profita i prihoda, Stanojević kaže da je većina zadržala isti broj zaposlenih kao i pre krize, a da su tome pomogle mere države.
Namera većine preduzeća u narednom periodu u našoj zemlji, dodaje ona, jeste da nivo zaposlenosti zadrže na istom nivou.
Stanojević ističe da su rezultati ankete "ogledalo srpske privrede" u kojoj je učestvovalo 1.018 mikro, malih, srednjih i velikih preduzeća.
Naime, iz ankete je primećeno da više od polovine firmi ima samo jednog menadžera, kao i to da samo 12 odsto njih zapošljava više od 20 radnika.
Takođe, primećeno je da se udeo žena smanjuje sa rastom veličine kompanije.
Pokazalo se i da svaka četvrta domaća firma izvozi, kao i da svega 10 odsto plasmana ide van granica naše zemlje.
Ti nalazi su, ukazuje Stanojević, gotovo identični sa nalazima koji su rađeni u poslednjih 10 godina, kao i nalaz da firme uglavnom posluju u mestu u kom se nalaze.
Stanojević je istakla značaj E-trgovine koja, kaže, otvara nova tržišta i omogućava kompanijama da steknu nove kupce, te je, ukazuje, i anketa pokazala da one firme koje su u elektronskoj trgovini više izvoze.
"Firme u elektronskoj trgovini su manje zavisne od lokalne sredine i plasiraju robu na celoj teritoriji, ali i van nje", navodi Stanojević.
Anketa je pokazala i da su privrednici smanjili očekivanja po pitanju prihoda, neto dobiti i novih zaposlenih u 2021. godini, zbog krize izazvane pandemijom.
Polovina anketiranih privrednika procenjuje da može da se oporavi do godinu dana, međutim privrednici mikro i malih preduzeća procenjuju da će njihov oporavak trajati znatno duže, jer su više pogođeni.
Oko 14 odsto ni ne može da predvidi koliko će im trajati oporavak, što, navodi Stanojević, govori o velikoj neizvesnosti i nepredvidivosti za jedan deo srpske privrede.
Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća procenjuje i pad prihoda, naime čak 40 odsto firmi iz tog sektora kažu da su im prihodi pali izmejdu 30 i 70 odsto, a šest odsto kaže da su pali i preko 70 odsto.
"To je duplo teža situacija od onoga što su nam na istu temu rekla velika preduzeća", rekla je Stanojević.
Ugroženi su, dodaje, i planovi za nove investicije, likvidnost, izmirenje obaveza i u pogledu naplate svojih potraživanja.
Najlošije ocenjen regulatorni faktor poslovnog okruženja i ove godine, kao i ranijih godina, jeste visina poreza i doprinosa na zarade, pokazuje anketa.
"U uslovima krize, visina poreza i doprinosa na zarade je nešto što privrednike posebno opterećuje", kaže Stanojević.
Takođe, pored visine poreza i doprinosa, loše je ocenjena i borba protiv sive ekonomije i parafiskalni nameti.
Međutim, dodaje Stanojević, ta dva parametra su nešto bolje ocenjena neko prethodnih godina.
Kada je reč o investiranju, oko 70 odsto anketiranih preduzeća želi da investira, ali kažu da za to nemaju dovoljno sredstava.
I dalje najviše novca za ulaganje privrednici koriste iz sopstvenih izvora, a ove godine je prvi put procenat investiranja "iz svog džepa" pao ispod 80 odsto.
Anketa je pokazala i da trećina privrede želi da preuzme mere kao odgovor na krizu, a one se uglavnom odnose na prelazak na e-trgovinu i digitalni marketing.
"Izvesno je da velike kompanije prednjače u tome i to bi trebalo da bude jasan signal i malim kompanijama kada razmišljaju o budućnosti", kaže Stanojević.
Ova godina donela je pravu E-komerc revoluciju, dodaje ona, i navodi da je najveća promena u stavovima ta na koji način oni koji već posluju kroz E-trgovinu vide značaj tog načina poslovanja.
"Čak 82 odsto ispitanika ocenilo je da im je veb šop postao značajniji od fizičke prodavnice", ističe Stanojević.
Dodaje da i dalje najbrže rastu ona preduzeća koja imaju visoku razvijenu finansijsku pismenost, koje su digitalno prisutne na tržištu i ulažu u digitalni marketing.
To je više svojstveno velikim nego malim i srednjim preduzećima.
Međutim, Stanojević ukazuje da su i mala i srednja preduzeća pokazala izrazitu borbenost u vreme pandemije i da je svaka peta firma iz te grupacije rasla.
Uzorak preduzeća u istraživanju predstavlja srpsku privredu po regionima, veličini i sektoru delatnosti.
U anketi je učestvovalo 95 odsto mikro i malih preduzeća, tri odsto srednjih i dva odsto velikih kompanija.