УСАИД: Српска привреда показала жилавост

То је на онлајн представљању резултата анкете казала директорка УСАИД-ов Пројекат сарадње за економски развој Драгана Станојевић која је истакла да су домаћа предузећа у овим измењеним условима рада боље искористила и екстерне изворе финансирања и боље управљале финансијама.



Истраживање УСАИД-а је показало да су утицај корона вируса и раст Е-трговине обележили prеthodnih годину дана.



Упркос томе што су компаније погођене падом профита и прихода, Станојевић каже да је већина задржала исти број запослених као и пре кризе, а да су томе помогле мере државе.



Намера већине предузећа у наредном периоду у нашој земљи, додаје она, јесте да ниво запослености задрже на истом нивоу.



Станојевић истиче да су резултати анкете "огледало српске привреде" у којој је учествовало 1.018 микро, малих, средњих и великих предузећа.



Наиме, из анкете је примећено да више од половине фирми има само једног менаџера, као и то да само 12 одсто њих запошљава више од 20 радника.



Такође, примећено је да се удео жена смањује са растом величине компаније.



Показало се и да свака четврта домаћа фирма извози, као и да свега 10 одсто пласмана иде ван граница наше земље.



Ти налази су, указује Станојевић, готово идентични са налазима који су рађени у последњих 10 година, као и налаз да фирме углавном послују у месту у ком се налазе.



Станојевић је истакла значај Е-трговине која, каже, отвара нова тржишта и омогућава компанијама да стекну нове купце, те је, указује, и анкета показала да оне фирме које су у електронској трговини више извозе.



"Фирме у електронској трговини су мање зависне од локалне средине и пласирају робу на целој територији, али и ван ње", наводи Станојевић.



Анкета је показала и да су привредници смањили очекивања по питању прихода, нето добити и нових запослених у 2021. години, због кризе изазване пандемијом.



Половина анкетираних привредника процењује да може да се опорави до годину дана, међутим привредници микро и малих предузећа процењују да ће њихов опоравак трајати знатно дуже, јер су више погођени.



Око 14 одсто ни не може да предвиди колико ће им трајати опоравак, што, наводи Станојевић, говори о великој неизвесности и непредвидивости за један део српске привреде.



Сектор микро, малих и средњих предузећа процењује и пад прихода, наиме чак 40 одсто фирми из тог сектора кажу да су им приходи пали измејду 30 и 70 одсто, а шест одсто каже да су пали и преко 70 одсто.



"То је дупло тежа ситуација од онога што су нам на исту тему рекла велика предузећа", рекла је Станојевић.



Угрожени су, додаје, и планови за нове инвестиције, ликвидност, измирење обавеза и у погледу наплате својих потраживања.



Најлошије оцењен регулаторни фактор пословног окружења и ове године, као и ранијих година, јесте висина пореза и доприноса на зараде, показује анкета.



"У условима кризе, висина пореза и доприноса на зараде је нешто што привреднике посебно оптерећује", каже Станојевић.



Такође, поред висине пореза и доприноса, лоше је оцењена и борба против сиве економије и парафискални намети.



Међутим, додаје Станојевић, та два параметра су нешто боље оцењена неко prеthodnih година.



Када је реч о инвестирању, око 70 одсто анкетираних предузећа жели да инвестира, али кажу да за то немају довољно средстава.



И даље највише новца за улагање привредници користе из сопствених извора, а ове године је први пут проценат инвестирања "из свог џепа" пао испод 80 одсто.



Анкета је показала и да трећина привреде жели да преузме мере као одговор на кризу, а оне се углавном односе на прелазак на е-трговину и дигитални маркетинг.



"Извесно је да велике компаније предњаче у томе и то би требало да буде јасан сигнал и малим компанијама када размишљају о будућности", каже Станојевић.



Ова година донела је праву Е-комерц револуцију, додаје она, и наводи да је највећа промена у ставовима та на који начин они који већ послују кроз Е-трговину виде значај тог начина пословања.



"Чак 82 одсто испитаника оценило је да им је веб шоп постао значајнији од физичке продавнице", истиче Станојевић.



Додаје да и даље најбрже расту она предузећа која имају високу развијену финансијску писменост, које су дигитално присутне на тржишту и улажу у дигитални маркетинг.



То је више својствено великим него малим и средњим предузећима.



Међутим, Станојевић указује да су и мала и средња предузећа показала изразиту борбеност у време пандемије и да је свака пета фирма из те групације расла.



Узорак предузећа у истраживању представља српску привреду по регионима, величини и сектору делатности.



У анкети је учествовало 95 одсто микро и малих предузећа, три одсто средњих и два одсто великих компанија.